Učili su nas da je Pravda slepa. Učili su nas da je slepa da ne bi „sudila očima“, nego prema činjenicama koje čuje. Slepa je da bi tas na vagi koju drži prevagnuo na stranu istine. A onda smo odrasli i shvatili da, ta ista Slepa Pravda, vrlo često naprasno i ogluvi. Ili ume da se pravi gluva – kako god. Naročito kada namiriše korist – za sebe, podrazumevano. Žalosno, ali istinito. I upravo to saznanje nas dovodi do Istine. A istina je da Istina i Pravda, bez obzira na učenje, uverenje i opredeljenje, zapravo ne idu ruku pod ruku, iako bi trebalo da je tako.
Izvor: Canva
Ljudi su „kvarljiva roba“
Živimo u vremenu kada pravda i „pravda“ mogu da se kupe. Bilo je toga i ranije. Ali ovo je naše vreme, pa zato o njemu i pričamo. I, nažalost, tome svedočimo. Pravda je, kažu, produžena ruka prava. A pravo se sastoji od zakona. Od zakona koje pišu ljudi. Problem je u tome što su ljudi „kvarljiva roba“. Zato su Istina i Pravda, vrlo često, na različitim stranama. A paradoks je baš u tome što potraga za pravdom uvek polazi od istine. Ili bi trebalo da je tako. Zato istina ne može da se negira, uništi, niti „iskrivi“, čak ni kada se pravda ne dostigne. Istina je uvek samo jedna. Opet, potpuno suprotno onome što su nas učili. A učili su nas da može postojati više verzija, u zavisnosti iz kog ugla posmatraš. Može li? Zaista?
Izvor: Canva
Život u Istini
Ipak, ne. Ne i ne. Jer Istina je gola – gola činjenica. Iz kojeg god ugla da je posmatraš, ona je ipak i samo ono što zaista Jeste. Čak i kada svi svedoci nestanu, Istina ostaje. Pravda je ta koja je „rastegljiva“, jer je ljudska tvorevina. Zato ona može i da se „iskrivi“, da se prekraja. Može čak i da izostane. Istina je, s druge strane, postojana. Istina je poput energije – ona prosto postoji, hteli mi to ili ne. Istina ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Istina teče paralelno sa našim životima, od kada je sveta i veka. Istina čak ima i najvažnije odlike života. Pre svega, ima tendenciju da opstane, da egzistira, da „nikne“ tamo gde je najmanje očekuju, da se pojavi kada na nju svi zaborave. Baš kao i život. Istina, zapravo, i jeste život. Jer život je Život, samo kada je istinit.
Izvor: Canva
Istinoznalci
Zato i postoji izreka koja kaže da oni koji ne lažu ne moraju da pamte. Kuriozitet je što oni ne moraju ni da govore, jer znaju „Tajnu Istine“. I upravo to se i događa. Uvek iznova i iznova. Istinoznalci su tihi, ćutljivi, nenametljivi. Oni čak ne teže ni zadovoljenju nekakve pravde – ljudske pravde – po svaku cenu. Jer veruju u onu „drugu“ pravdu – Pravdu koja ne mora da bude i nije slepa. To ne znači mirenje sa nepravdom. Naprotiv. Odbrana života nije naše pravo, nego i obaveza. Jer, braneći život, branimo i Istinu. Razlika je samo u načinu borbe. Oni koji ljube Istinu, ne udaraju ispod pojasa. Znaju da za tim nema potrebe. To su oni „čudaci“ koji uvek staju u odbranu nevinih, slabijih, potlačenih – tako se najlakše prepoznaju. Odaje ih poniznost, plemenitost i „tajnovitost“ sa kojom čine svoja dela.
Lažovi
S druge strane, oni koji lažu, prekrajaju istinu i izvrću činjenice, uvek su najglasniji – po tome se prvo prepoznaju. Pričaće svuda i svima, gromoglasno, neprestano. Koristiće različite metode „ubeđivanja“ u nameri da svoju verziju istine obznane i predstave svetu. Neće prezati ni od čega, jer su vrlo nestrpljivi. I to je još jedna od odlika lažova – nestrpljenje. Znaju i oni da je istina „čudna biljka“ i da može da nikne za čas i to tamo gde je najmanje očekuju. Baš zato su u stalnom strahu, nemiru i u, narodski rečeno“, neizdržu.
Izvor: Canva
Rađanje Istine je sveti trenutak
Međutim, uprkos svemu, treba težiti pravdi i, ako je ikako moguće, zadovoljenju iste. Iako, da budemo iskreni, nema te kazne koja neke zločine može da „poravna“. Ali, nikada ne treba izgubiti iz vida da je najveća pravda zapravo trenutak u kome se ukaže Istina. Jer, na svetu nema toga ko je toliko proganjan, satiran i zatiran kao Istina. Rađanje i ukazivanje Istine, u bilo kom obliku je bezmalo sveti trenutak. Zato se dobro treba zamisliti pre nego se podigne prst kojim se u nekog upire kao u prokaženog. Još više se treba zamisliti pre nego se na nekoga kamen baci. Imati svoje mišljenje i svoj stav je sasvim u redu. Ali, osuđivati i presuđivati bez uvida u pravu istinu je isto kao kad se slepa i gluva Pravda igra sa vagom od koje zavisi nečiji život.
A život ko život, isto zna da se „bezobrazno“ poigra. Tako se Život često udruži sa Istinom, a onda se mnogi ispruženi prsti sasuše i otpadnu. A to, kažu, ume ozbiljno da zaboli.
Izvor: Canva
KAKO BI OCENILI TEKST?
