Druga epizoda serije „Adolescence“ još dublje ulazi u psihološki pejzaž glavnog junaka, Džejmija, i razotkriva suptilne, ali moćne uticaje savremenog digitalnog okruženja. Za nas stručnjake, ova epizoda je dragocena jer osvetljava sve ono što se u praksi sve češće pojavljuje: vršnjačko odbacivanje, emocionalna isključenost i digitalno zlostavljanje koje ostaje nevidljivo odraslima.
Radnja se dešava u školi, u kojoj detektivi pokušavaju da pronađu rešenje izvršenog zločina nad srednjoškolkom Kejti. U razgovoru detektiva Baskomba sa učenicima, niko od njih ne izgleda preterano saradljivo. Ipak, s obzirom da u tu školu ide i Adam, sin detektiva koji vodi slučaj, serija dobija neočekivani obrt. Adam u jednom trenutku traži od oca da razgovaraju nasamo. Tada mu otkriva neverovatne činjenice o digitalnom svetu tinejdžera, koga mi odrasli apsolutno nismo svesni.
Izvor: vaguevisages.com
Posebno je upečatljiva scena kada sin detektivu objašnjava značenje simbola u objavama na Džejmijevim društvernim mrežama. Simbola koji nama odraslima, koliko god da pratimo trendove, izgledaju bezopasno, a zapravo su skriveni jezik iza kojeg stoji “cyberbulling”, tj. digitalno zlostavljanje.
„Ne ide ti jer ne kapiraš“, kaže Adam ocu u vezi istrage. „Ne vidiš šta rade, šta se zapravo dešava.“ . Sedajući naspram njega, Adam nastavlja: „Džejmijev Instagram. Gledao si ga, je l’ tako? Video si šta mu je Kejti pisala?“ . Zatim vadi telefon i pokazuje Kejtine komentare. „Izgleda kao da je ljubazna, zar ne?“ pita Adam. „Pa… zar nije?“ odgovara Baskomb.
Adam tada ocu počinje da objašnjava pravo značenje svakog emodžija.
Izvor: Canva
1. Crvena pilula (Red pill)
Adam kaže: „Crvena pilula znači ‘vidim istinu’. To je poziv na buđenje iz manosfere.“
Manosfera je onlajn zajednica koja veliča toksičnu muškost, mizoginiju i antifeminizam.
U tim krugovima, termin „crvena pilula“ (preuzet iz filma Matrix) simbolizuje „buđenje“ – shvatanje „prave“ prirode odnosa između muškaraca i žena, kako ih oni vide.
2. Dinamit (Dynamite emoji)
Adam objašnjava da je Kejti koristila i emodži dinamita, što predstavlja „eksplodiranu crvenu pilulu“ – drugim rečima, znak da je neko incel.
Incel je skraćenica od involuntary celibate (nevoljno celibatni) – grupa muškaraca koji veruju da su žene i društvo krivi za njihov seksualni i emotivni neuspeh. Inceli su heteroseksualni muškarci koji žene vide kao neprijatelje i smatraju da ih moraju prevariti da bi od njih dobili ono što žele – seks i poslušnost.
3. Emodži „100“
Adam dalje objašnjava „pravilo 80/20“, ideju koja kruži među njegovim vršnjacima, i kako je ono povezano sa ovim emodžijem.
Kaže: „80% žena je privučeno ka samo 20% muškaraca. Dakle, moraš da ih prevariš – drugačije nećeš uspeti. Ona mu kaže da je incel.“. Baskomb tada pita: „Ali kako Džejmi može da bude incel kad ima samo 13 godina?“. Adam odgovara: „Ona mu time govori da će to zauvek biti.“
4. Srce emodžiji
Adam objašnjava i da emodžiji u obliku srca imaju različita značenja među mladima:
- Crveno – ljubav
- Ljubičasto – požuda
- Žuto – „Sviđaš mi se, a ja tebi?“
- Roze – „Zanimaš me, ali ne na seksualni način“
- Narandžasto – „Bićeš dobro“
„Sve ima značenje. Svaki emodži nešto znači“, kaže on.
5. Emodži pasulja (Kidney bean)
Na kraju, Adam dodaje da se čak i emodži pasulja koristi među mladima za identifikaciju ili ismevanje incela.
Izvor: crestresearch.ac.uk
Ova scena u seriji „Adolescence“ je ključna jer otkriva koliko generacijski jaz može da utiče na razumevanje savremene komunikacije, ali i koliko malo je potrebno da se digitalni simboli pretvore u oružje – bukvalno.
U Džejmijevom slučaju, ovi emodžiji su označavali javno ponižavanje. On nije bio samo izopšten — bio je digitalno obeležen. Ovaj fenomen poznajemo kao oblik cyberbullying-a, koji ne mora da bude eksplicitan — dovoljno je da nosi simboliku koju mladi međusobno razumeju.
Digitalna izolacija prerušena u “pripadnost”
U seriji, Džejmi ne koristi društvene mreže da bi se povezivao sa vršnjacima, već da bi se zatvorio u digitalni svet koji mu pruža osećaj pripadnosti i identiteta. On lajkuje, komentariše, i deli sadržaj koji reflektuje njegov bes i frustraciju. Algoritmi mu potom nude sve više takvog sadržaja, i on, ali I svi drugi mladi ljudi, tako ulaze u začarani krug iz koga izlaza nema, osim da ugase mreže, što većina njih, naravno, neće uraditi.
Izvor: showsnob.com
U terapijskom jeziku, ovde govorimo o kognitivnom ukalupljivanju (cognitive framing) — gde dete gradi identitet na osnovu usvojenog narativa: “Ja sam nevidljiv, ali ću jednog dana pokazati svima.” Ova misao često postaje polazna tačka za impulsivne, pa i nasilne postupke.
Zaključak – Druga epizoda serije Adolescence prikazuje kako je digitalna komunikacija postala jezik bola i identiteta kod mladih. U kontaktu sa adolescentima, važno je da ne gledamo samo ponašanje “uživo”, već i ono što se odvija u njihovim telefonima — jer upravo tu leže emocionalni tragovi koje oni ne znaju ili ne umeju da verbalizuju. Ako ih ne prepoznamo na vreme, možemo propustiti ključne prilike za intervenciju.
Ukoliko ti je promakla analiza prve epizode serije „Adolescence“, možeš je pročitati OVDE.
KAKO BI OCENILI TEKST?
