Search
Close this search box.
,

Beogradski sajam

Šest topola izgubljenog vremena

Davne 1923. godine, kada je donet prvi generalni urbanistički plan za Beograd, 36 hektara najvrednijeg zemljišta na levoj obali Save (današnje Staro sajmište), opština grada Beograda je poklonila Društvu za privređivanje sajma i izložbi. Nekadašnji gradonačelnik Beograda Vlada Ilić, u dodatku Politike 1938. godine napisao je o tadašnjem Beogradskom Sajmu: „S vremenom Beogradski sajam postaće centar za celokupnu balkansku privredu. Posete iz balkanskih zemalja opravdavaju u punoj meri ovu nadu. On za to ima mnogo više uslova nego ma koji drugi, jer leži na važnom saobraćajnom čvoru.“

Izvor: https://nova.rs/kultura/kako-je-nastao-i-sta-sadrzi-prvi-generalni-plan-za-uredjenje-beograda-izmedju-dva-svetska-rata

„Grad nije samo mesto, već i osećanje.“ – Leon Krier

U vremenu kada informacije nisu bile lako dostupne kao danas, sajmovi su bili mesta na kojima je jedino bilo moguće videti inovacije i proizvode koje kod nas, u to vreme, nije bilo lako videti. Poenta sajma, tržnice, mesta susreta i predstavljanja proizvoda i inovacija, jeste upravo u tome da leži na mestu važnih saobraćajnica, nadomak samog grada. To dobro izabrano mesto mora biti podjednako atraktivno koliko i funkcionalno. 

Osim Šangaja čiji se novi Expo Centar nalazi na obali reke Huangpu, Beogradski sajam je jedan od retkih u svetu koji se može pohvaliti ovako atraktivnom lokacijom.

„Arhitektura nije stvaranje pojedinačnih zgrada, već stvaranje celih pejzaža.“ Le Corbusier

Osim svoje značajne pozicije i funkcije, Beogradski sajam je predstavljao posebnu vrste arhitektonske estetike. Prvi arhitektonski konkurs za idejno rešenje raspisan je 1936. godine. 

Među različitim rešenjima, na konkursu su se pojavila dva projekta izrađena u duhu modernizma, bazirana na najnovijim koncepcijama izgradnje sajmova koje su u to vreme bile aktuelne u svetu. Autori tih rešenja bili su Milan Zloković i Milorad Pantović. Oba projekta podrazumevala su linearnu organizaciju sajamskih objekata i ostavljali mogućnosti proširenja i dogradnje odnosno etapne gradnje sajma. Međutim usled nedoslednosti prilikom odlučivanja o konkursnim rešenjima, budući projekat se ipak dodeljuje Tehničkoj direkciji Beogradske opštine čiji su projektanti bili Milivoje Tričković, Đorđe Lukić i Rajko Tatić. 

Izvor: https://www.facebook.com/crnobeli.beograd/photos/a.212837462105894/1222470497809247/?type=3

„Gradovi se moraju planirati s ljudskom merom, uvažavajući potrebe ljudi koji u njima žive“

Richard Rogers

Pošto su izložbeni paviljoni starog sajmišta bili u izvesnoj meri oštećeni i srušeni za vreme Drugog svetskog rata, 1953. godine se pokreće inicijativa za izgradnju novog Sajamskog kompleksa. Nova lokacija je bila na desnoj obali Save kod kafane Šest topola na Bulevaru vojvode Mišića gde i dan danas stoji (?). Za izgradnju su bili zaduženi arhitekta Milorad Pantović, i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Novi Sajam izgrađen je na površini od 300.000m2. Činile su ga četiri  hale ukupne površine 40.000m2. Čuvena Hala 1 Beogradskog sajma, jedina u svetu u trenutku kad je dovršena, od prenapregnutog betona bez potpornih stubova, jedno je od remek dela modernizma jugoslovenske arhitekture. Njen značaj prevazilazi njene tehničke izuzetnosti. Ona govori o vizionarnosti naših inženjera tog vremena. O njihovoj širokoumnosti, kreativnosti i nadasve znanju talentu. 

Izvor: www.gradnja.rs/rusenje-beogradski-sajam-beograd-na-vodi

JEDAN

Hala 1 nije samo građevina već umetničko delo samo po sebi. Njena prostrana unutrašnjost, visoki plafoni i dobro osmišljen izložbeni prostor čine je idealnim mestom za organizaciju raznovrsnih manifestacija. Svaka ivica odiše funkcionalnošću i elegancijom, pružajući posetiocima osećaj prostranosti i udobnosti dok istražuju izlagačke štandove i inovacije. 

U skladu sa modernističkim stilom, Hala 1 koristi industrijske materijale kao što su čelik, beton i staklo. Ovi materijali ne samo da pružaju stabilnost i trajnost građevini, već i doprinose njenom karakterističnom izgledu. Čelične konstrukcije često čine vidljive delove fasade, što dodaje modernistički estetski pečat. 

Jedna od ključnih karakteristika modernističke arhitekture je funkcionalnost. Hala 1 je dizajnirana da bude visoko funkcionalna i prilagodljiva za različite vrste događaja, od izložbi do konferencija, koncerata i košarkaških utakmica. Unutrašnji prostori su pažljivo organizovani kako bi se maksimalno iskoristio prostor i omogućilo efikasno korišćenje izlagačkog potencijala. Izuzetnost Hale 1 takođe leži u njenoj estetskoj jednostavnosti. Pročišćene linije, minimalistički detalji i jasna struktura čine je vizuelno atraktivnom. Ova jednostavnost omogućava posetiocima da se fokusiraju na izložene proizvode i sadržaje bez ometanja suvišnim dekorativnim elementima.

„Svaka stvar u prirodi ima svoj oblik, svoju tajnu karakteristiku. Ako znaš kako da je pronađeš ona će te voditi do njenog srca“ Frank Lloyd Wright

Ali Beogradski Sajam je mnogo više od Hale 1. Njen neosporan značaj kako arhitektonski tako i građevinski ne sme postati fokus naše konzervacije Beogradskog Sajma. Sam koncept ovog izuzetnog obeležja Beograda je mnogo više od samo jedne građevine. Beogradski sajam je čvor našeg grada. Trgovačko i kulturno središte. Mesto gde se redovno nervirate dok se vozite dugim Bulevarom vojvode Mišića zbog ogromnih gužvi. Ali i mesto gde se paralelno uz Savu spajate sa ostalim delovima grada, Beogradskim hipodromom, Topčiderom, Senjakom ili pak Gazelom i centrom grada.

Sajam je više od samog zemljišta ili lokacije. On je simbol spajanja, kako raznih delova Beograda tako i ljudi, kultura, ideja, vizija. 

Sajam je oduvek tu kod Bigza, kod Šest topola, gde su se nekad, nakon Sajma knjiga jele najbolje pljeskavice u gradu. 

Sajam je prepoznatljiv kad sa Gazele ugledate njegove oble kupole, znate da, još malo i stižete na Adu. 

Ako kažemo za Košutnjak da su „pluća Beograda“, znam da Sajam nije srce, jer je ono uvek u centru, a to će zauvek biti Kalemegdan.

Izvor: https://www.facebook.com/radioaktivni.komarac/photos/a.608604112581857/3483340641774842/?type=3

Ali onda postoji još samo jedan vitalan organ našeg grada. A to je mozak. Centralni organ nervnog sistema, odgovoran za kontrolu svih telesnih funkcija, kao i za obradu informacija, pamćenje, učenje, donošenje odluka i emotivne reakcije. Bez mozga, ljudski organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše. On je centar inteligencije, svesti i kompleksnih mentalnih procesa. 

Upravo to je Beogradski sajam Beogradu i Beograđanima. Mesto za koje znamo da, iako ga ne koristimo stalno i u punom kapacitetu, uvek je tu, baš tu gde je oduvek bio i gde jedino možemo da ga zamislimo. 

KAKO BI OCENILI TEKST?

Loading spinner

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Ne propusti mesečno pismo. Od bumerke – bumerki.

 


    Ovaj web sajt je zaštićen sa reCAPTCHA i primenjuje Google Politiku privatnosti i Uslove korišćenja usluge.

      PODELI
      PODELI
      Aleksandra Ćosić

      Aleksandra Ćosić

      Strastveni entuzijasta uredjenja doma, terasa, dvorišta i šire. Po profesiji magistar urbanizma i arhitekture i pejzažni arhitekta. Moj pristup temi je moj pristup životu - ljubav prema estetici, udobnosti i stvaranju prostora koji donose radost i zadovoljstvo. Volim da istražujem najnovije trendove i tehnike istovremeno naglašavajući važnost uživanja u lepoti i komforu.
      Pogledaj komentare (0)

      Ostavite odgovor

      Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

      POVEZANI ČLANCI