Na pitanje „Da li nas psi zaista vole?“, svaki ljubitelj pasa će odgovoriti sa „Da!“. Nijedan neće oklevati, niti će imati trunku sumnje. Jer, to je nešto što se jednostavno instinktivno oseća, nešto što se živi. Međutim, postoje i neki drugi koji ne propuštaju priliku da psa unize i degradiraju, ali i da ljubiteljima spočitaju kako u odnosu psa prema čoveku nema ljubavi, već samo interesa. Koliko li je samo puta svako od nas čuo rečenicu poput „Pas u tebi vidi samo hranu.“? Možda i previše puta.
Zato smo malo istražile šta nauka ima da kaže po tom pitanju: da li je veza između psa i čoveka baš toliko plitka ili je ta povezanost mnogo dublja? Da li kada pas legne pokraj nas očekuje poslasticu ili je tu zato što ima potrebu da nas uteši, obraduje, voli? Da li, kada nas gleda u oči, pas traži način da manipuliše ili način da nam pročita dušu?
Izvor: Canva
Da li pas ima emocije kao čovek?
Opšte je poznato i nesporno da je pas uz čoveka hiljadama godina – kao naš najbolji prijatelj, partner, čuvar. Tokom vremena, pas je, na neki način, evoluirao – baš kao i mi. Ali, pas nikada nije izašao iz našeg života. Naprotiv. Pas je postajao sve više vezan za čoveka. Na sreću, danas konačno i sigurno znamo, a možemo i da dokažemo, da ta veza i naklonost psa prema čoveku nije samo zbog hrane i skloništa koje mu pružamo.
Brojna naučna istraživanja potvrđuju da psi nisu samo vešti po pitanju tumačenja ljudskih emocija. Na iznenađenje mnogih, pas na našu emociju odgovara svojom emocionalnom reakcijom. Jer, psi, kao i mi, i te kako znaju i umeju da osećaju – ljubav, empatiju, tugu i čitav dijapazon drugih emocija.
Izvor: Privatna arhiva, Dogo Argentino „De La Dona Karancha“
Kako se kod pasa aktivira oksitocin – hormon ljubavi?
Značajan podatak je da, tokom interakcije između psa i vlasnika, dolazi do značajnog povećanja nivoa hormona oksitocina, poznatog kao „hormon ljubavi“. To su, između ostalih, otkrili i istraživači sa Univerziteta Azabu, u Japanu, predvođeni naučnicom Miho Nagasawa. Ovakav porast hormona imaju i ljudi koji posmatraju svoju decu ili emotivne partnere. Ova činjenica jasno ukazuje na prisustvo emocionalne veze između psa i vlasnika, baš poput one koje dete ima u odnosu na majku.
Izvor: Canva
I druge studije i istraživanja ukazuju na iste zaključke. Tako je studija koju je uradio neuronaučnik dr. Paul Zak, pokazala da se nivo oksitocina kod pasa, nakon interakcije sa vlasnikom, povećava za neverovatnih 57%.
Dakle, kada nas pas pogleda u oči, to definitivno nije zato što od nas očekuje poslasticu. Ovaj čin ili neki drugi oblik interakcije, zapravo je stvarna biološka reakcija koja kod psa produbljuje osećaj bliskosti u odnosu na nas. Takođe, porast oksitocina je i pokazatelj privrženosti i emotivne povezanosti, što svakako jeste ekvivalent ljubavi – upravo onako kako je mi ljudi doživljavamo.
Izvor: Canva
Naš miris kao izvor sreće za psa
Dr. Gregory Berns, neuronaučnik sa američkog Univerziteta Emori, je pomoću magnetne rezonance istraživao reakcije mozga pasa na različite mirise – uključujući miris vlasnika, poznatih i nepoznatih ljudi, kao i drugih pasa. Značajno je i to što je to bio prvi put da su psi učestvovali u takvom istraživanju bez upotrebe sedativa. Zbog toga što je DR. Berns, pse prethodno obučio da mirno leže u „mašini“ za magnetnu rezonancu, postalo je moguće da se psima snimi moždana aktivnost u različitim situacijama, dok su budni i svesni. Na ovaj način, zaključci su postali više nego relevantni.
Njegovo istraživanje je tako pokazalo, da se kod pasa, kada osete miris svog vlasnika, aktivira deo mozga u kojem su centri zaduženi za identifikaciju zadovoljstva. Ta aktivacija slična je reakciji ljudi kada su u prisustvu voljenih osoba. Logično, došlo se do zaključka koji sugeriše da psi osećaju stvarnu radost zbog naše blizine. Takođe, sam miris vlasnika kod pasa izaziva emotivnu reakciju, koja upućuje na duboku povezanost i ono što mi zovemo „ljubav“.
Izvor: Privatna arhiva, Dogo Argentino „De La Dona Karancha“
Čovek je za psa roditeljska figura
Mađarska Akademija nauka, ali i naučni tim Univerziteta Loránd Eötvös iz Budimpešte, u odvojenim istraživanjima su se bavili reakcijom pasa na glas vlasnika. Oni su nedvosmisleno dokazali da psi, ne samo da prepoznaju glas vlasnika, već prepoznaju i njegovu emociju. Takođe, psi naročito „detektuju“ srećne i tužne tonove glasa i tada imaju izrazito snažnu reakciju.
I istraživači sa Univerziteta Goldsmiths u Londonu, predvođeni doktorkom Deborah Custance, dokazali su da psi prepoznaju i reaguju na emocije svojih vlasnika, pa čak i na emocije nepoznatih ljudi. Rezultati su pokazali da su se svi psi dosledno ponašali. Naime, kada bi vlasnici simulirali tugu, psi su prilazili i ponašali se empatično i umirujuće, dok su na srećne emocije reagovali povećanim uzbuđenjem.
Izvor: Canva
Zaključak ovih i sličnih istraživanja, nepobitno ukazuje na postojanje empatije kod pasa. Takođe, ukazuje i na njihovu sposobnost da tumače i reaguju na emocije vlasnika, što dodatno podržava ideju o emocionalnoj povezanosti i osećaju ljubavi.
Drugim rečima, psi osećaju duboku povezanost i empatiju prema ljudima. Takođe, vlasnik za psa predstavlja emocionalnu figuru, poput one koju dete vidi u roditeljima.
Izvor: Canva
Sigurnost, uteha i sinhronizacija ponašanja – šta nam to govori?
Studija sa Univerziteta u Lincu, pod vođstvom doktorke Lise Horn, ispitivala je takozvani „efekat sigurne baze”. Ona je dokazala da prisustvo vlasnika pruža psima osećaj sigurnosti u novim situacijama. Naime, kada su vlasnici prisutni, psi su više radoznali i sigurniji, dok u njihovom odsustvu pokazuju znake stresa i opreza. I ovo ukazuje na duboku emocionalnu vezu koja podseća na vezu između dece i roditelja. Jer, baš kao što se deca osećaju bezbedno uz roditelje, tako i psi nalaze sigurnost i utehu u prisustvu svojih vlasnika.
Izvor: Canva
Da psi zaista osećaju snažnu emocionalnu povezanost sa svojim vlasnicima i da se umire kada dobiju utehu od njih, dokazali su i doktor Johannes Salkom i njegov tim sa Univerziteta u Helsinkiju. Eksperiment u kojem su psima, nakon stresa kojem su bili izloženi, vlasnici pružili fizičku utehu, pokazao je značajno smanjenje kortizola (hormona stresa). Sa druge strane, ovaj efekat nije bio prisutan kada su ih smirivali nepoznati ljudi. Svakako, još jedan jak pokazatelj povezanosti i osećaja sigurnosti u odnosu na vlasnike.
Takođe, dr. Friederike Range i tim sa Univerziteta u Beču, objasnila je i dokazala takozvanu „sinhronizaciju ponašanja“. Radi se o tome da psi pokazuju tendenciju da oponašaju vlasnika. Uz to, psi uz vlasnike brže uče i pokazuju veći entuzijazam u izvršavanju zadataka. I ove specifičnosti svakako se dovode u vezu sa dubokom emocionalnom povezanošću koja postoji između pasa i njihovih vlasnika.
Izvor: Privatna arhiva, Dogo Argentino „De La Dona Karancha“
Psi nas zaista vole
Sva ova istraživanja pružaju više nego uverljive dokaze da psi za vlasnike nisu vezani samo zbog osnovnih potreba. Psi nesporno imaju duboke emocionalne veze koje se tumače ne samo kao privrženost, nego i kao ljubav. Stoga, na pitanje s početka, postoji samo jedan odgovor: da – psi nas zaista vole.
Psi ostaju uz nas u svim uslovima i u svim okolnostima, što je još jedan dokaz ljubavi. A da li mi to isto činimo za njih?
Zato, kada te sledeći put tvoj pas pogleda, kada ti se obraduje nakon povratka kući ili se ušuška pored tebe kada si tužna, seti se: to jeste iskrena i bezrezervna ljubav koja dolazi direktno iz srca – ljubav koja postoji bez ikakvog očekivanja.
Izvor: Privatna arhiva, Dogo Argentino „De La Dona Karancha“
KAKO BI OCENILI TEKST?
