Svedoci smo velilih istorijskih događaja – studentskih protesta novog milenijuma. Kako god da mislili ne možemo a da se ne divimo toj mladoj energiji studenata koja za sobom kao neki tajfun briše sve sumnje i strahove. Moramo odati počast istrajnosti u ideji, poštenju, neukaljanoj borbi za bolje i pravedno društvo. Poželele smo da bar na kratko budemo deo te ideje, da pokušamo da razumemo generaciju koja nas je tako simpatično nazvala bumerkama. Generaciju koja stvara novi poredak. Generaciju koja ispravlja sve ono gde smo mi pravili greške.
Izvor: Privatna kolekcija
Januar, mesec važnih dešavanja!
Imali smo priliku da porazgovaramo sa jednim od 300 studenta koji su peške krenuli do Novog Sada. Misija je bila da podrže protest novosadskih studenata. Student Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vuk Vukmanović će nam ispričati svoju priču.
Kako gledaš na sebe pre i sada, nakon početka blokade i marša naročito ?
Ove godine sam počeo studije, mislio sam da će mi trebati vreme da skontam kako sve na fakultetu funkcioniše. Pitao sam se kako ću steći ove prijatelje ? Ali sad tokom blokade toliko sam se zbližio sa kolegama, postali smo prava mala zajednica.
Što se tiče mene samoga, ova sva dešavanja su me naučila da budem samostalniji i sposobniji. Nekako sam sazreo u ovih par meseci. Postao sam odlučniji. Mislim da me je sve ovo promenilo na bolje kao čoveka.
Izvor: Privatna kolekcija Posle 40km pešačenja
Da li na sebe gledaš kao na „drugog čoveka“, kako definišeš tu razliku ?
Definitivno sam drugi čovek od onoga koga sam znao pre 2-3 meseca. Mislim da se čovek menja i da ne može da bude uvek isti. Iskustva i borba kroz život nas uče da menjamo poglede na svet.
Kako doživljavaš svet oko sebe sad u odnosu na pre blokade?
Nakon marša do Novog Sada sam shvatio koliko smo mi kao ljudi puni emocija, ljubavi i složnosti. Kada čovek vidi tu masu uživo i shvati šta jedna skupina ljudi može da uradi zajedno, obuzme te nada i ponos, daje ti hrabrost i nemaš više strah od neuspeha.
Izvor: Privatna kolekcija
Da li su se, i ako jesu, pevale pesme usput?
Svašta se pevalo i puštalo od muzike, čak smo i menjali tekstove u skladu sa situacijom kako bi ispali duhoviti i digli moral. Umesto „mi plešemo celi dan i noć“ smo pevali „mi šetamo…“. Tokom dana smo svirali i pevali naše omiljene pesme, kako domaće, tako i strane. Kako ideš uz kolonu čuješ muziku sa raznih zvučnika. Svaki deo kolone je u nekim momentima puštao nešto za sebe. Imali smo gitaru i ukulele. Noću smo dobili dozu haus, rejv i zabavne muzike koja nam je održavala tempo da bi stigli do sledećeg odredišta.
Da li se osećaš kao heroj?
Lično nemam neki osećaj da sam nešto herojski uradio, nisam nikome spasao život, niti sam žrtvovao svoj radi većeg dobra, ali masa ljudi nas je prozvala herojima i oslobodiocima, pa počinjem i ja da verujem da su u pravu.
Koji je najzanimljivi, najsmešniji, najtužniji ili najemotivniji deo puta?
Najzanimljiviji i ujedno najšmeniji deo puta je kada smo prolazili pored njiva i polja i naišli na čobanina i stado ovaca. Došli smo da se pozdravimo sa gospodinom dok je njegovo stado išlo na drugu njivu. Kada smo nastavili, primetili smo kako se jedna ovca isključila iz stada i krenula za nama. Hteli smo da je vratimo u stado, pa je jedan od nas uhvatio da je nosi kod čobanina jer nije htela da nas napusti. Ne znam da li je to zbog njene tvrdoglavosti ili želje da učestvuje u maršu do Novog Sada.
Najemotivniji deo puta je bio kada smo prešli varadinski most i ušli u Novi Sad. Emocije su nas u tom trenutku savladale, svi smo plakali od sreće.
Izvor: Privatna kolekcija
Kako si doživeo ljude koje su vas dočekivali u svakom mestu?
Svako sledeće mesto do kojeg smo stizali je imalo sve više naroda koji nas je bodrio i gurao da nastavimo dalje. Oni su nam bili vetar u ledja. Skretali su nam pažnju sa bolova koje smo imali. Ne znam da li bi uspeli bez njih. Hvala im na podršci.
Koje su to lekcije kojima biste vi nas naučili?
Ako možemo mi, možete i vi. Mnogi ljudi imaju strah pa hoćemo da ih naučimo kako da se oslobode od tog straha i da se bore za ono u šta veruju.
Izvor: Privatna kolekcija Ulazak u Novi Sad
Da li vas bumeri smaraju, ili vam je naša nada u vas teret?
Naša generacija dobro pamti kako stariji govore da smo lenji, nezainteresovani, ne družimo se i samo gledamo u telefone. Mislim da smo ovim blokadama i protestima dokazali da smo i te kako spremni, borbeni, puni ideja i istrajni. Mislim da nam je vaša nada samo podstrek da nastavimo dalje.
Šta je po tebi, ono što je trebalo da uradimo mi kao starija generacija da do ovoga ne dođe?
Ne znam da li na to mogu da odgovorim, jer je priča mnogo komplikovana sa mnogo faktora u igri, ali izuzev toga mogu reći da ste vi odgajili generaciju koja je spremna da dovede promene i da se bori za bolji život.
I za kraj, šta imaš da nam poručiš?
Idemo do kraja, do ispunjenja zahteva, i ka boljoj državi!!!
Izvor: Privatna kolekcija
KAKO BI OCENILI TEKST?
