Kada čujemo za stokholmski sindrom, obično pomislimo na taoce i otmičare. Ali može li da se desi stokholmski sindrom u braku? Kako je uopšte moguće da iz kutka, u kojem treba da se osećamo slobodno, vreba zarobljeništvo.
Na žalost… Moguće je!
Izvor: Canva
Da li ste znale da osobe koje su predugo u toksičnim i nasilnim brakovima, razvijaju simptome stokholmskog sindroma? Nebitno da li ste u ulozi taoca ili meta narcisa i manipulatora, krajnji rezultat je isti – nezdrava zavisnost o toksičnoj osobi.
Manipulator se trudi da održava intenzitet zavisničkog ciklusa. Ako je pola vašeg dana pakao, a u drugoj polovini se kupate u laticama ruža, hemija u vašem mozgu se menja kao da ste na psihoaktivnim supstancama. Ovakvo stanje možda i može, donekle, da se uporedi sa narkomanijom.
Vaš mozak nije u stanju da donosi racionalne odluke, što otežava napuštanje ovakvog braka. U najvećem broju slučajeva, žrtve razviju duboke emocije, ponekad čak i sažaljenje prema nasilnom partneru.
Hajde da vidimo šta je to Stokholmski sindrom
Stokholmski sindrom se odnosi na pljačku banke koja se dogodila 1973. godine u Stokholmu. Dva pljačkaša su šest dana držala četiri taoca. Za to vreme, taoci su razvili emocije prema otmičarima. Molili su policiju da ih ne povredi, a neki su odbijali da svedoče protiv njih na sudu.
Drugi poznati primer stokholmskog sindroma je otmica Patty Hearst 1974. godine. Ona je, takođe, razvila duboku emotivnu vezu sa svojim otmičarima i pomagala im je u pljačkama banki.
Ovo zvuči kao da je uslov za stokholmski sindrom, pljačka banke, ali šalu na stranu, ovo je ozbiljan poremećaj u kojem žrtva toliko jaka osećanja prema svom zlostavljaču, da se počinje identifikovati i saosećati sa njim.
Izvor: Canva
Stokholmski sindrom je još uvek na nivou kontroverzne teorije i stručnjaci za mentalno zdravlje ga ne priznaju kao zvaničan psihijatrijski poremećaj. Veruje se da simptomi ovog sindroma mogu biti mehanizam odbrane od posttraumatskog stresa.
Kako se manifestuje Stokholmski sindrom u braku?
Stokholmski sindrom se često može videti u brakovima gde je partner manipulator ili narcis. Bitno je naglasiti da su ovo ekstremno šarmantne osobe, koje bi, sigurna sam, izmanipulisale i najbolje psihijatre. Koje šanse onda ima obična žena koja završi u braku sa takvom osobom?
Kroz život sam upoznala razne tipove ljudi i čula razne životne priče. Primetila sam da neke žene nekada nisu ni svesne da su zlostavljane, dok ima i onih koje ne žele da da priznaju da im je partner zlostavljač.
Ove osobe se predstavljaju kao savršeni prijatelji, supružnici, roditelji… Prouče želje i potrebe žrtve i polako je uvlače u svoju mrežu laži i manipulacija. Kada počnu da pokazuju svoje pravo lice, žrtva ostaje rastrgana između one ličnosti koju su zaista želeli i trebali u svom životu i one koju su dobili kada su pale maske.
Stokholmski sindrom u braku je posledica toga što je zlostavljač u jednom momentu najbolji čovek na svetu i tretira vas kao kraljicu, a već u sledećem je u stanju da vam izbije zube i iznese salvu najgorih uvreda na vaš račun. Ovakav tretman stvara nesigurnost i haos u glavi žrtve, koja počinje da živi u nadi da će dobiti ljubav ukoliko ispuni sve muzičke želje zlostavljača.
Izvor: Canva
Neke prijateljice, koje su prošle ovaj pakao, imaju teoriju da su manipulatori i narcisi homoseksualne orijentacije, samo to sebi ne žele da priznaju i do kraja života “ostaju u ormanu”. Druge ih karakterišu kao osobe koje će vam šaputati slatke izjave ljubavi, dok vam drže nož pod vratom.
Ponekad su žrtvama potrebne decenije da se oslobode veze koju su imali sa iluzijom. Ovo je užasno i surovo psihičko ratovanje sa samim sobom. Neko se čak nikada i ne oporavi u celosti.
Da li su majke krivci za pojavu Stokholmskog sindroma u braku?
Jako su mi zanimljive majke ovakvih muškaraca. Primetila sam da ili imaju užasan odnos sa majkom, ili su preterano vezani za nju. U oba slučaja, ponašanje je identično kao kod majke. U kakvom god da su odnosu, imaju njenu nenormalnu podršku u celokupnoj toj torture.
Takođe sam primetila da je majčin promiskuitet pretežno uzrok njihovog jezivog ponašanja.
Fascinantno je i to da, ukoliko prekinu svaki kontakt sa majkom, ponekad i sa celom porodicom, ovi muškarci postanu podnošljivi za okolinu. Svo njihovo ludilo kreće iz matične porodice.
Kako pobeći iz začaranog kruga manipulacije i zlostavljanja?
Izvor: Canva
Beg iz ovakvih brakova je najteža stvar koju ćete ikada morati da uradite. Kroz manipulaciju i stalne svađe bićete psihički iscrpljene. Trebaće vam mnogo strpljenja, besa i hrabrosti za ovaj poduhvat.
Najgora rečenica koju ćete čuti je: “Zašto ga trpiš?” Lako je imati rešenje kada to nije tvoja priča. Neko ko nije prošao kroz to, ne može da vam pruži ni utehu, a još manje savet.
U suštini najbolje što možete da uradite je da sednete i dobro razmislite sami sa sobom. Razmotrite sve opcije. Dajte sebi vremena da savršeno isplanirate strategiju za beg. Budite sigurni u svoju odluku (što je beskrajno teško) i svi ostali odgovori će dolaziti sami od sebe.
Najvažnije od svega je da se dobro informišete o tome sa čim imate posla. Istražujte i naoružajte se znanjem. I ni slučajno mu ne najavljujte svoj odlazak.
Pobegnite u novi početak!
Na ženskom licu je najlakše uočiti tragove ovakvog bračnog života. Koliko god pokušale šminkom da sakrijemo bol, nekako uvek izađe na površinu neki umor i tuga na licu. Ovakvi brakovi jako crpe energiju. Ti si primorana svaki dan da hodaš po jajima, da ne bi doživela neki besmisleni napad ili da ne bi bila kriva za nešto što je, u većini slučajeva, proizvod nečije poremećene mašte.
Izlazak iz ovako toksičnih brakova je težak i dugotrajan. Suočićete se sa usponima i padovima. Preživećete neviđene lomove u sebi, ali… Onog momenta kada shvatite da vam se vratio vaš odraz u ogledalu, znaćete da ste pobegle zauvek i shvatićete da vaša sloboda i lepota (u svakom smislu) nema cenu.
Autorka Danijela Vuk
KAKO BI OCENILI TEKST?
