Uzroci poremećaja ponašanja se mogu tražiti svuda. U samom detetu, porodici, školi, društvu…Danas pišemo o medijima koji značajno utiču na pojavu ove vrste poremećaja kod dece.
U današnjem društvu, porodica više gubi na značaju, te se pojavljuju i drugi socijalni faktori koji itekako okupiraju mozgove naše dece i menjaju im ponašanje. Brojni stručnjaci poremećaje ponašanja (ali i emocija) povezuju sa ubrzanim razvojem tehnologije, jer deca sve više vremena provode pred ekranima.
Neprilagođeni sadržaji na tv-u i internetu, stvaranje neprimerenih idola (starleta, kriminalaca, rijaliti „zvezda“, jutjubera, tiktokera i sl.), društvene mreže koje forsiraju tzv. „lajkove“ promovišući time popularnost na osnovu fizičkog izgleda utiču na decu i mlade i više nego što mislimo.
KAKO MEDIJI MOGU BITI UZROK POREMEĆAJA PONAŠANJA
Zapitaj se, za trenutak, koliko na tebe utiče npr. određena vest ili neki drugi sadržaj koji si videla na internetu ili televiziji. Priznaj i da ti je drago kada puno ljudi „lajkuje“ neku tvoju objavu na društvenim mrežama. Sigurno si i sama sebe uhvatila da nisi ni svesna koliko si vremena provela na instagramu, fejsbuku, tviteru.
Izvor: Canva
A sad te molim da se prisetiš sebe kakva si bila sa 7, 10, 14 godina, kako si se tada osećala i o čemu si razmišljala. Sigurno ti je bilo veoma važno da budeš prihvaćena u društvu.
Zatim zamisli da si tada imala fejsbuk, instagram, tiktok… Šta bi uradila da dobiješ popularnost? Najverovatnije bi napravila čak i neku glupost po cenu slave, zar ne?
Ono što hoću ovim da kažem jeste da su današnja deca od najmlađeg uzrasta upućena na drugačije sisteme vrednosti koji im formiraju stavove, a samim tim i ponašanje.
ŠTA NUDE DANAŠNJI MEDIJI?
Ono što je nekada, dok smo mi bili deca, bilo neshvatljivo, bezobrazno i šokantno, danas je sasvim normalno i prihvaćeno. Sa televizije i sa novinskih naslovnih strana sevaju golotinja, nasilje, klevete i mržnja.
Današnje starlete ni po čemu nisu zaslužile da postanu poznate ličnosti osim što su se obnažile pred kamerama. Šta nam, na primer, govori ime Maca Diskrecija, osim da je u pitanju neko ko je postao popularan samo zbog svog ne tako diskretnog zanata.
Izvor: Canva
Nedavno, idući Knez Mihajlovom ulicom, imala sam priliku da vidim jednu starletu kako se šeta kao da je tu ulicu osvojila. Na svakih par koraka prilazili su joj klinci koji su hteli da se slikaju sa njom.
Posle prvobitnog šoka, shvatila sam da je vrag odneo šalu. Takve starlete se štancuju kao u fabrici, nova lica (i tela) iskaču sa ekrana svaki dan.
I šta radi jedna dvanaestogodišnjakinja kada to vidi? Pa, menja svoje ponašanje, šta bi drugo.
A šta radi dvanaestogodišnjak? Pa, balavi nad istom, stvarajući u sebi sliku idealne žene, pored koje će i sam biti popularan i priznat u društvu. Odvratno!!!
ŠTA NAM JE ČINITI?
Na stranu naši stavovi, ono što je činjenica jeste da je deci i mladima sve „na izvol’te“, te da roditelji i drugi odrasli sve više gube svoj autoritet.
Ne postoji, niti će postojati bilo kakva kontrola na državnom, a ni globalnom nivou koja će smanjiti pristup neprilagođenim sadržajima.
Šta nam je onda činiti, pitate se?
Po mom mišljenju, za jednog dvanaestogodišnjaka ili dvanaestogodišnjakinju je već kasno. Oni su još kao mali usvojili sistem vrednosti koji im je serviran od strane porodice.
Ako su roditelji ti koji gledaju rijalitije, čitaju i komentarišu senzacionalističke sadržaje ili provode na telefonu mnogo vremena, takva će biti i njihova deca.
Ako su roditelji, pak, bili usmereni na kvalitetnije sadržaje – knjige, dobre filmove, dobru muziku, odlazak u pozorište, muzej i slično, i deca će stvoriti osećaj da je to ok.
Mi smo ti koji moramo biti uzor, bez obzira na pritiske koje doživljavamo sa svih strana. Realnost jeste da smo prepušteni sami sebi i da nam je potrebno mnogo više energije da decu izvedemo na pravi put. Ali, isplati se!
KAKO BI OCENILI TEKST?
