Kad moda progovori hrabrošću: Otvaranje 55. Belgrade Fashion Week-a kao omaž dostojanstvu i borbi
Moda nije samo garderoba. Moda je stav, pogled, poruka. I kad se istinski dotakne srca – ona prerasta u umetnost. Takva je bila i scena otvaranja 55. Belgrade Fashion Week-a. Ne spektakl, ne glamur. Već tiha revolucija u pokretu. Iz srca.
U vremenu kada društvo deluje kao da samo izdiše, u trenutku kada se mladi dignu, a stariji prođu pored njih sa jabukama – znate da ste prisustvovali nečemu važnom. Nečemu što se ne dešava svake sezone.
izvor: privatna arhiva
Pukni zoro – za modnu pistu na kojoj hoda savest
Veče je otvorio Nenad Radujević, dugogodišnji simbol domaće modne scene, zajedno sa novinarkom Nevenom Madžarević. A onda je, iz publike, začulo: „Uaaa“. I nije bilo upućeno njima – već sistemu koji nas je sve doveo dovde. Šamar tišine pre prve slike.
Na pisti su se smenjivale sve same zvezde i gorostasi našeg društva.
Ana Mirković, psihološkinja u ulozi modela po prvi put, poslala je snažnu poruku: da veruje u studente i da im pruža podršku svakim svojim javnim nastupom. Jer znanje mora imati hrabrost.
Aleksandar Jovanov student sa štakama – nije glumio, nije nosio stilizovanu tugu. Nosio je stvarnost. Hodao je, rame uz rame sa ostalima, jer i borba ima ritam koji svi prepoznajemo.
foto: privatna arhiva
A kad je izašla – ona ista baka čija je fotografija obišla mreže, jer je studentima na protestu dala jedino što je imala: dve jabuke – cela sala je ustala. „Pukni zoro“ je odjeknula, i nije bilo žene u sali koja nije obrisala suzu. Jer ta baka nije dala samo jabuke. Dala je primer. Dala je veru da imamo jedno drugo.
Moda kao hronika otpora i nežnosti
Na velikom platnu smenjivale su se slike protesta, studentskih šetnji, biciklista koji su vozili sve do Strazbura u znak podrške ideji u koju veruju. Među njima iz publike je ustao i od studenata dobio srce, koje sigurno već ima i to ogrmono. Poznati Mile il´sad, il´ nikad koji je u Varvarinu predsedniku države postavio pitanje koje se ne postavlja – ne zbog drame, već zbog života.
Na pisti su bile i toliko dostojanstvene studentkinje iz Novog Pazara sa državnog fakulteta. Rame uz rame pokrivene glave sa svojim beogradskim koleginicama. Zatim glava do glave, a na njima fes i šajkača. Nikad prikladniji spoj jedinstva i razlike koja se tek nazire.
Kreatori su se ovog puta povukli iz prvog plana, a to nije za pocenjivanje. Među kreatorima su bila imena takvih veličina da su i oni samo vredni divljenja:
Aleksandra Lalić, Ana Ljubinković, Ana Trošić Trajković, Boris Čakširan, Budislava Keković, Aleksandra Duende – DAIRE, Danijela Biškup – LILU, Dejana Momčilović, Dragana Ognjenović, Igor Todorović, Ivana Vasić, Jasmina Vujovic – GET UP, JSP Jelena i Svetlana Proković, Jovana Marković, Lana Prosenica – LAGAMI, Lilly Tailor, Milica Vukadinović, Mina Cvetinović, Peđa Nerić, SestreS – Jelena Stevančević, Sonja Jocić, Tanja Čičanović, Tijana Milutinović, Vesna Kracanović.
foto: FB belgrade fashion week
Ali izgleda da ovo nije bilo samo njihovo veče. Ovo je bilo veče svih nas koji još uvek verujemo u dostojanstvo, istinu, zajedništvo.
Publika: mešavina mode, politike, emocije i odgovornosti
U publici – studenti, dizajneri, diplomate, umetnici, ljudi koji razumeju šta znači govoriti kroz estetiku. Bilo je onih koji su aplaudirali stojeći, i bilo je onih koji nisu ustali. Možda iz nelagode. Možda iz neslaganja. Možda zato što se u hrabrosti ogledamo kao u ogledalu.
Fotografije Uroša Arsića dodatno su pojačale emotivnu tenziju. Na ekranu – život. Na pisti – nada. U srcu – suze i hrabrost.
Zašto je ovaj belgrade fashion week više od revije?
Zato što se desio u zemlji u kojoj ćutanje često postaje valuta opstanka. Zato što su mladi, stari, obrazovani i uplašeni, svi stali pod istu svetlost reflektora. I pokazali da moda ne mora da bude prazna. Da umetnost, kada je iskrena, može promeniti tok priče.
Ovo nije bio običan Belgrade Fashion Week. Ovo je bio manifest nežne hrabrosti. Manifest budućnosti, naše budućnosti, a ona nam poručuje da je: hrabra, slobodna, autentična, puna ljubavi, harmonična. Ona je obrazovanje, kao osnova za stvaranje boljeg društva. Ima viziju jer budućnost pripada onima koji je zamišljaju, onima koji odvažno gledaju dalje.
I možda ćemo se jednog dana sećati ovog trenutka ne po modelima i komadima odeće, već po poruci koju je poslao: još uvek ima nade dokle god postoji neko ko ima šta da kaže – i neko ko ima snage da to čuje.
KAKO BI OCENILI TEKST?
