Postoji jedna scena koju smo svi bar jednom videli. Na sastanku neko sa ogromnim samopouzdanjem objašnjava temu koju jedva poznaje. Govori brzo, glasno i bez imalo sumnje. U uglu sobe sedi kolega pred penzijom, ceo radni vek obrađivao temu, prevrće očima i ćuti. Kada ga pitaju za mišljenje, on počinje rečenicu sa: „Pa… nije baš tako jednostavno.“
Ako vam je ova situacija poznata, verovatno ste već bili svedoci jednog psihološkog fenomena koji ima prilično nezgodno ime: Dunning–Krugerov efekat.
Ukratko, to je trenutak kada oni koji znaju najmanje imaju najviše samopouzdanja, dok oni koji znaju najviše često sumnjaju u sebe. Narodski rečeno: Prazno bure, jače zveči. Ali dokle tako…?
izvor: canva
Kako je sve počelo
Priča počinje 1999. godine, kada su psiholozi David Dunning i Justin Kruger objavili istraživanje koje je kasnije postalo jedno od najcitiranijih u socijalnoj psihologiji. U eksperimentima su ispitanici rešavali testove iz logike, gramatike i humora, a zatim procenjivali koliko su bili uspešni. Rezultat je bio zapanjujući: ljudi sa najslabijim rezultatima značajno su precenjivali svoje sposobnosti, dok su najbolji često potcenjivali sopstveni uspeh.
Drugim rečima, problem nije bio samo u nedostatku znanja. Problem je bio u tome što su ispitanici istim tim nedostatkom znanja izgubili sposobnost da prepoznaju sopstvenu grešku.
To je ono što istraživači zovu „dvostruki teret nekompetencije“.
Ne samo da nešto ne znate – nego ne znate ni da ne znate!
Zašto nam se čini da mediokriteti vladaju svetom
Zbog toga Dunning–Krugerov efekat često deluje kao objašnjenje za mnoge situacije u javnom životu. Političari kojima se smejemo, influenseri koji su nestručni a prate ih milioni, voditeljke za koje bi porodica morala da se pobrine… Često najglasnije govore upravo oni sa najmanje stručnosti, ali dokle tako?
To ne znači da su svi nekompetentni ljudi uspešni. Ali postoji jedna psihološka prednost koju imaju: samopouzdanje bez sumnje tj samoispitivanja.
U svetu u kojem se glasnost često meša sa kompetencijom, to može izgledati kao supermoć.
Istovremeno, ljudi koji zaista razumeju kompleksnost nekog problema često su oprezniji. Oni znaju koliko stvari ne znaju. Upravo zato njihov nastup deluje skromnije.
Charles Darwin je još u 19. veku primetio nešto slično: „Neznanje češće rađa samopouzdanje nego znanje.“
izvor: canva
Šta se zapravo dešava tokom napredovanja
Zanimljivo je da Dunning–Krugerov efekat ne opisuje samo neznanje. On opisuje proces učenja.
Na početku svake veštine postoji faza koju psiholozi zovu nesvesna nekompetencija. Tada ne znamo koliko je nešto teško. Naučimo nekoliko osnovnih pojmova i pomislimo da smo već dosta savladali.
Zatim dolazi faza koja je mnogo neprijatnija: svesna nekompetencija. Tada počinjemo da shvatamo koliko toga još ne znamo. Samopouzdanje naglo pada.
Ali upravo tada počinje pravi napredak.
Dalje slede faze svesne kompetencije, kada znanje raste, i na kraju nesvesne kompetencije, kada veštinu koristimo gotovo automatski.
Drugim rečima, trenutak kada počnete da sumnjate u sebe često znači da ste napravili veliki korak napred.
Da li je rešenje samo upornost
Postoji nešto ohrabrujuće u ovoj priči. Iako Dunning–Krugerov efekat pokazuje kako lako možemo pogrešno proceniti sopstvene sposobnosti, on istovremeno otkriva i put izlaska.
Istraživanja pokazuju da sticanje stvarnog znanja smanjuje taj efekat. Kada ljudi postanu kompetentniji, počinju realnije da procenjuju svoje sposobnosti.
Drugim rečima, najbolji način da pobedite Dunning–Krugerov efekat jeste jednostavan – učite dalje.
To je dobra vest za sve koji nisu skloni preteranom samopouzdanju. Sumnja u sebe ponekad nije slabost. Ponekad je znak da ste dovoljno informisani da vidite složenost sveta.
izvor: canva
Mala prednost onih koji sumnjaju
Možda zato često imamo utisak da ljudi bez osnovnih veština napreduju dok kompetentni stoje po strani. Glasnost i sigurnost u sopstvene stavove privlače pažnju.
Ali dugoročno gledano, stvari retko ostaju tako jednostavne. Samopouzdanje može otvoriti vrata, ali znanje je ono što vas u sobi zadržava.
Možda zato Dunning–Krugerov efekat ima i jednu neočekivanu lekciju.
Ako ponekad imate osećaj da ne znate dovoljno, da su drugi sigurniji od vas i da vam nedostaje hrabrosti da se javite za reč – moguće je da niste u lošoj poziciji. Možda ste samo prešli onu tačku učenja u kojoj počinje prava kompetencija.
A to je, koliko god paradoksalno zvučalo, mnogo bolja polazna tačka nego samopouzdanje bez pokrića.
KAKO BI OCENILI TEKST?
