Gde mi je telefon? Gde sam parkirala auto? Kada imam zakazano kod zubara…? Da li je u pitanju ADHD kod odraslih ili brzina života koja nas sve nemilosrdno isisava.
˝Mogla bih do prekosutra da ležim na kauču i swipe-ujem Candy Crush dok me čeka milion obaveza tog dana…˝
Ako nisi bar jedanput ˝zabola˝ na kauču celo prepodne, a imaš jasan plan obaveza za ceo dan – onda ovaj tekst nije za tebe! Ali jeste za sve nas koje smo osim kauča, dosta sati, pa i dana, provele radeći potpuno „nebitne“ stvari, umesto nečega što je u tom trenutku bilo preče, bolje i produktivnije. A primera, hvala bogu ima…
Izvor: Canva
Jedna čitateljka nam je pisala da je krenula u kupovinu po mleko, a vratila se sa tri saksije lavande, plastičnim sušačem za sudove i bez mleka. I sama kaže: „Imam ADHD, i moj mozak se oduševi na sve, osim na ono zbog čega sam krenula.“
Druga žena je otišla na posao u dve različite cipele. Ne jer nema stila, već je usput počela da pravi spisak za vikend, pa stala da sredi poštu, pa shvatila da kasni i izletela iz stana. Sa stilom, ali bez simetrije.
Zaboravnost, skrolovanje do iznemoglosti dok neotvoreni taskovi na kompu čekaju li čekaju. Zagoreo ručak jer je podkast bio neverovatno zabavan. Lenjost ili haotičan nalet energije koji se prepliću bez ikakve najave. Šta je ADHD kod odraslih i kako se manifestuje?
Šta je ustvari ADHD kod odraslih? Izmišljotina ili stvaran “problem?
ADHD, ili poremećaj pažnje s hiperaktivnošću, često se povezuje sa decom, ali mnogi odrasli se svakodnevno suočavaju sa ovim stanjem. Život sa ADHD-om može biti izazovan, ali i ispunjen neobičnim trenucima koje vredi podeliti.
Ako ti misli stalno beže kao deca kad zazvoni za veliki odmor, možda će ti ovo zvučati poznato. Napraviš spisak obaveza i onda… zaboraviš gde si ga stavila. Počneš da čistiš kuhinju, a završiš tako što guglaš da li flamingosi mogu da plivaju (Mogu, ako te uopšte interesuje).
Izvor: Canva
Odrasli sa ADHD-om često imaju poteškoće sa fokusiranjem, organizacijom i vremenom. Zvuči poznato? To nije „lenjost“, to je tvoj mozak koji funkcioniše po pravilima koja ostatak sveta baš i ne razume.
Naravno, svaka osoba je priča za sebe. Neki ljudi s ADHD-om briljiraju u kreativnim poslovima jer mogu da misle u više pravaca odjednom. Drugi se osećaju kao da stalno voze mentalni rolerkoster bez kočnica. Sve je to ADHD.
Pa… kako da znaš da nije “samo tvoj karakter”, već ADHD?
Dr. Russell Barkley, jedan od najpoznatijih istraživača ADHD-a, kaže:
“ADHD nije poremećaj nedostatka pažnje. To je poremećaj samoupravljanja. Ljudi sa ADHD-om znaju šta da rade, oni samo ne mogu uvek da urade ono što znaju.”
I tu dolazimo do ključnog dela! Možda nije stvar u tome da si “rastrzana” ili “neorganizovana”. Možda tvoj mozak jednostavno radi drugačije. A prvi korak ka razumevanju toga je prepoznavanje.
Šta je to što treba da prepoznam kod sebe?
Važno je prepoznati da nije u pitanju samo „rastegljivost pažnje“. Tu su i preplavljujuće emocije, impulsivnost, teškoće sa zadržavanjem pažnje čak i na stvarima koje voliš. A ironija u svemu? Ponekad si hiperfokusirana satima na jednu stvar – i zaboraviš da jedeš.
Izvor: Canva
Ako si se pronašla makar u tri rečenice iz ovog teksta, nije sve u tvojoj glavi. Odnosno, jeste, ali ne na način na koji misliš. ADHD kod odraslih je stvaran, često neprepoznat i još češće pogrešno shvaćen.
I ne brini, nemaš obavezu da funkcionišeš kao svi ostali. Nemaš obavezu da se „popraviš“. Imaš pravo da razumeš sebe. I pravo da odložiš Candy Crush za posle ručka.
Kako prepoznati ADHD kod odraslih?
Simptomi ADHD-a kod odraslih često nisu onako „upadljivi“ kao kod dece. Nemaš potrebu da skačeš po stolici (mada, ti ponekad i to padne na pamet), ali zato:
- Često kasniš – ne iz nepoštovanja, već zbog toga što vreme ima svoj vremenski tunel u tvojoj glavi,
- Sve te lako ometa – notifikacije, buka, sopstvene misli,
- Preuzimaš više obaveza nego što možeš da izneseš (jer ti sve zvuči zanimljivo u tom trenutku),
- Imaš teškoće sa organizacijom, planiranjem i doslednošću, čak i kad zaista želiš da budeš „odrasla i odgovorna“.
ADHD nije „moderna izmišljotina“ ni izgovor. On ima neurobiološku osnovu i često je nasledan. Može se dijagnostikovati kod psihijatra ili neuropsihijatra, a mnogima je upravo dijagnoza prvi korak ka olakšanju, jer napokon mogu da razumeju zašto se bore sa stvarima koje drugima deluju jednostavno.
Šta može da pomogne?
Izvor: Canva
Nema univerzalnog rešenja, ali ovo su stvari koje mnogima prave razliku:
- Postavljanje strukture – rutine nisu tvoja omiljena stvar, ali mogu da budu spas. Isto vreme za buđenje, obroke, posao – mozak voli predvidivost, čak i kad ti ne voliš.
- Korišćenje podsetnika i aplikacija – nije varanje, to je asistencija. Ako neki App zna kad da te podseti da pokupiš decu iz škole, pusti ga da radi svoj posao.
- Tehnika „pomodoro“ – radiš 25 minuta fokusirano, pa praviš kratku pauzu. To može pomoći u borbi sa hiperfokusom ili izbegavanjem zadataka.
- Terapija i lekovi – kod nekih osoba, kombinacija psihoterapije i lekova pravi ogromnu razliku. Terapija pomaže da se razviju strategije, a lekovi mogu ublažiti simptome.
- Samoprihvatanje i humor – dan kad zaboraviš gde si ostavila ključeve, ali se setiš rođendana drugarice iz osnovne – nije neuspeh. To si ti. I ti si okej.
I za kraj…
ADHD kod odraslih nije slabost. To je drugačiji način obrade sveta. Nekad te ometa, ali ti takođe daje jedinstvenu perspektivu, kreativnost, empatiju i sposobnost da vidiš ono što drugima promakne.
Možda nećeš uvek završiti sve taskove s To-Do liste, ali znaćeš kako da nasmeješ ljude, da smisliš rešenje kad svi drugi dignu ruke, i da voliš žestoko, iskreno i bez filtera.
Ako imaš ADHD, nisi „previše“. Nisi „manje“. Ti si cela takva kakva jesi – dovoljna.
I hej – Candy Crush može da sačeka.
KAKO BI OCENILI TEKST?
