Nered nije lenjost. Možda je tvoj mozak samo preplavljen, telo umorno, a emocije pomešane.
Danima izbegavaš da otvoriš vrata radne sobe. Ne zato što ne voliš da radiš, već zato što te dočeka haos kao loš izveštaj – ne znaš odakle da kreneš, a znaš da ćeš se u njemu utopiti. Neuredna i lenja – rekli bi zli jezici. Ali, trebalo bi da znaš bolje. I znaš – to nisi ti. Taj zli jezik je često samo tvoj um, još uvek programiran da misli da nered znači neuspeh. Da red znači vrednost. Da se ti meriš po uparenim bojama u ormaru i obliku složenih peškira.
Izvor: Canva
I šta ako taj nered nije dokaz tvoje nesposobnosti – nego signal? Tih, ali jasan pokazatelj da se nešto u tebi bori za pažnju, podršku, vazduh.
U ovom tekstu istražujemo 6 razloga zašto možda nisi neuredna – već duboko funkcionišeš na svoj način. I nijedan od njih nije lenjost.
Izvor: Canva
1. ADHD kod odraslih žena – često ne(pre)poznat
Započneš sređivanje fioke i sat kasnije shvatiš da organizuješ foldere na laptopu ili istražuješ novu aplikaciju za organizaciju. Pa onda vidiš da nisi odgovorila na poruke. Pa…na kraju odustaneš od svega.
Mnoge žene žive godinama sa nedijagnostikovanim ADHD-om (Attention Deficit Hyperactivity Disorder). To se često događa, jer su sve one naučile da ga „maskiraju“ hiperorganizacijom, perfekcionizmom ili multitaskingom koji ih iscrpljuje. ADHD nije samo „poremećaj pažnje“ – to je neurodivergencija u kojoj mozak stalno skače između stimulansa, tražeći fokus, ali u svetu koji mu to ne olakšava.
Istraživanja pokazuju da ADHD kod žena često ostane neprepoznat, a manifestuju se kao osećaj preopterećenosti i haosa. Umesto „nemarnog ponašanja“ uglavnom se javlja perfekcionizam i unutrašnja borba za fokus (Sibley i saradnici, 2022). Da li ti ovo zvuči poznato?
Izvor: Canva
Neka od mogućih rešenja leže u primeni pomodoro tehnike (25 minuta rada + 5 minuta pauze), mikro-zadacima umesto velikih planova („Napiši 3 rečenice“ umesto „Završi članak“), i sistema koji je fleksibilan, a ne rigidan. Ukratko: napravi red koji se prilagođava tebi – ne ti njemu.
Izvor: Canva
2. Depresija i/ili anksioznost
Znaš ono kad ti je previše i da složiš čarape? Pa sediš pored nesloženog veša i zuriš u pod. Pa se naljutiš na sebe jer ne možeš da uradiš „običnu stvar“.
Nered tada nije uzrok – on je simptom. Telo ti kaže da je preplavljeno. Da ne može još jedno „moram“. A glava ti šapuće da si nesposobna – jer ne vidi da si već preživela bar 17 nevidljivih bitaka tog dana.
U ovom slučaju je ključna validacija emocija – priznaj sebi da ti je teško, da si umorna, da imaš pravo da staneš. Potraži razgovor, podršku, terapiju – to nije slabost, to je izbor snage. Kada ti neko kaže „Razumem“ – možda ćeš konačno dati sebi dozvolu da predahneš i udahneš.
Izvor: Canva
3. Perfekcionizam
Ako ne može da bude savršeno – onda bolje ništa?
Započneš sređivanje polica, ali staneš jer ne znaš da li da redosled knjiga bude po boji, veličini ili tematici. I odjednom – ništa više nema smisla. A ti sediš na sred sobe, između savršenog plana i paralizujućeg straha od greške.
Perfekcionizam često izgleda kao „visoki standardi“, a zapravo krije dubok strah od osude. Od toga da će neko reći: „Nisi dovoljno dobra.“ Zato igraš na sigurno. Ili – ne igraš uopšte.
Izvor: Canva
Kako kaže studija (Shafran et al., 2002), perfekcionizam je povezan sa izbegavanjem i odlaganjem zadataka – pogotovo „banalnih“, poput sređivanja – ne zato što nam nije stalo, već zato što se bojimo da neće biti dovoljno dobro.
Usvajanje „Pravila 5 minuta“ u ovom slučaju može biti lekovito. Radi samo 5 minuta, pa stani. Dovoljno dobro je bolje od nikako. Kreni malim koracima. Pokret je lek za paralizu.
Izvor: Canva
4. Hronični stres i iscrpljenost
Kad ti mozak gori od zadataka, sudopera ne postoji. Kad si već u minusu sa snom, osećaj za „red“ postaje luksuz. A umesto da sebi kažeš: „Treba mi odmor“, ti kažeš: „Nisam sposobna ni kuću da sredim.“
Kapacitet za donošenje odluka i organizaciju drastično opada kad si u stresu. I to nije lenjost – to je biološki mehanizam tela koje se brani.
Prvo se odmori – to je početak rešenja. Potom pokušaj da uvedeš rutine koje smiruju telo (topla voda, šetnja bez cilja, tišina). Jer, red nije cilj – red je način da sebi stvoriš prostor. I da tvoje telo zna da je bezbedno.
Izvor: Canva
5. Kreativni um traži slobodu
Tvoj nered ima logiku koju samo ti razumeš? Znaš tačno gde je sve, ali kad ti neko nešto pomeri – izgubiš nit?
Taj haos nije nemar – to je stimulacija. Studije sugerišu da fizički nered može zapravo pomoći kreativnom mišljenju – jer podstiče slobodno asociranje i razmišljanje van okvira (Vohs et al., 2013).Ukratko: neuredna okruženja mogu čak podstaći kreativno, divergentno razmišljanje – upravo ono koje rađa ideje.
Ipak, probaj da napraviš svoju „kreativnu zonu“ – prostor gde pravila važe samo za tebe. Gde nije sve sterilno i pod konac. Jer i „kreativni nered“ je red – samo drugačiji.
Izvor: Canva
6. Obrasci iz detinjstva i trauma
Da li ti je ikad rečeno da si „nesposobna“ jer ti soba nije sređena? Ili da će „neko videti kako ti živiš“ i da ćeš se „obrukati“?
Nered može biti tihi bunt protiv rigidnih pravila, protiv roditeljske kontrole, protiv osećaja da moraš biti „dobra devojčica“ da bi bila voljena. A može biti i obrazac koji nisi birala – nego nasledila.
Zato je važno da otkriješ šta je tvoje, a šta je nametnuto. Potom postavi nova pravila – ona po kojima ti funkcionišeš najbolje. Možda se red za tebe ne meri po fiokama, nego po miru u grudima.
Izvor: Canva
Mini kviz: Prepoznaj svoj tip haosa
Zabeleži brojeve koje zaokružiš. Možda će ti pomoći da sebe vidiš nežnije.
- Kad sredim jednu stvar, napravim haos na tri nova mesta.
- Znam tačno gde je sve – samo ne izgleda tako.
- Toliko me preplavi zadatak da odustanem i pustim sve.
- Nered mi stvara dodatni stres, ali nemam snage da ga rešim.
- Red me guši – osećam se slobodno tek kad imam haos oko sebe.
- Ne znam da li sam ja stvarno neuredna ili su mi to samo govorili.
Izvor: Canva
Ako si zaokružila:
- 1 i 2: Verovatno imaš neurodivergentne ili kreativne obrasce (ADHD / kreativni haos).
- 3 i 4: Verovatno te preplavljuje stres, anksioznost ili perfekcionizam.
- 5 i 6: Mogući bunt protiv rigidnih pravila iz prošlosti ili osećaj da tvoj red nije bio priznat.
Izvor: Canva
A šta ako probaš drugačije?
Ne moraš odmah sve. Ne moraš savršen red, ni jutarnju rutinu koja traje sat vremena, ni nula notifikacija. Možda samo jedan mali gest – samo za i zbog sebe.
- Možda je to da prebaciš jednu stvar sa stolice u ormar.
- Ili da umesto „moram sve da sredim“, kažeš „Danas ću samo da izbacim ambalaže.“
- Možda je promena to što nećeš više zvati sebe „lenjom“.
- Možda je dovoljno da priznaš „Teško mi je. I to je u redu.“
Promena ne počinje velikim planom – počinje nežnošću prema sebi.
Izvor: Canva
Promena počinje kad sebi kažeš:
- Neću više da se gledam kroz tuđe naočare.
- Hoću da pronađem svoj ritam – i svoj red.
- Dosta je bilo osude. Vreme je za razumevanje.
Izvor: Canva
Ako se prepoznaješ – nisi sama
Ako si se ikad osetila kao da te nered čini manje vrednom – znaj da to nije istina. Nisi nesposobna. Nisi lenja. Samo si možda dugo pokušavala da funkcionišeš po pravilima koja nisu tvoja.
Ako ti je ovaj tekst pomogao da vidiš sebe nežnije – podeli ga sa nekim ko možda isto ćuti pod gomilom veša, obaveza i tišine, baš kao i ti. Neka zna da nije sama. I da nije sve u bojama u ormaru. Ponekad je nered samo naš način da dišemo. Dok ne dođe vreme da dišemo dublje.
KAKO BI OCENILI TEKST?
