Kada razmišljamo o Grčkoj, nama bliskoj a mnogima veoma dragoj zemlji prvo što nam padne na pamet je – tradicija. Koliko su danas Grkinje umotane u veo tradicije i kako se to uopšte može razlikovati od ostatka evropskih bumerki. Pojašnjavamo ti sve ovo u sledećem tekstu.
Kada povežemo tradicionalnu Grčku od pre tridesetak godina i Grčku danas, moglo bi se reći da je razlika ogromna. Glas žene se nije glasno čuo ali su njene reči godinama odzvanjale. Uticaj žene u porodici, ali i društvu je bio izuzetno velik, ali nedovoljno cenjen. Sistem je donošenjem zakona o ravnopravnosti iz 1983. napravio iskorak ka modernizaciji grčkog društva i rodnoj ravnopravnosti. Po ovom zakonu, žene zadržavaju svoje prezime nakon venčanja. Zapravo, ako žele da uzmu suprugovo prezime, trebalo bi da podnose poseban zahtev. Zatim, uvedena je potpuna ravnopravnost između supružnika, ukidajući pravni koncept muževljeve „glave porodice“.
Grčka Bumerka danas
Izvor: Canva
Iako ne možemo da osporimo da je bumerka nekada davno iz pozadine, preko uloge majka muškog deteta, umela da vodi spletke na dvoru, danas je stvar potpuno drugačija. Bumerka u Grčkoj veoma vodi računa o svojoj porodici. Kako o primarnoj, tako i o široj. Porodični ručkovi, rođendani, Uskrs, Božić, imendani… slavi se u širokom krugu porodice. Tu su bake, deke, kumovi – obavezno, tetke, stričevi… baš kao u onom filmu Moja mrsna pravoslavna grčka svadba. Oni žive taj film u svakoj kući, svaki dan. Stanuje se uglavnom u neposrednoj blizini roditelja ako je moguće. Međutim, ako su ovi vrlo delikatni odnosi narušeni… pa, onda se dogovori sa mužem o preseljenju u drugi grad zarad bolje budućnosti dece.
Grčka bumerka danas ne trpi mnogo. Šta više, ne trpi uopšte. Ona stara navika iz prošlosti da žena čuva decu, a muž da donosi hleb u kuću više ne pije vodu. Kao prvo, to je neizvodljivo jer ekonomski uslovi to ne dozvoljavaju. Nepovoljni stambeni krediti, a i ukidanje obaveznog miraza nateralo je sve više parova da svoj dom gradi u pod kirijom. Stambeno pitanje je često problem koji se često rešava sa nasledstvom. A nepovoljni krediti poslednjih dvadesetak godina takođe nisu išli na ruku porodicama.
Kakva je majka grčka Bumerka?
Izvor: Canva
Porodice u Grčkoj poslednjih godina imaju u proseku 1 do 2 dece. Nakon završene škole, žene se zapošljavaju vrlo često ne na onim pozicijama za koje su se školovale. Veliki problem neusaglašenosti potreba i potražnje tržišta radne snage nije proporcionalan sa rasporedom diploma završenih studenata. Ulazak u EU Grcima omogućava bolji pristup stranim fakultetima. Današnje majke su već odavno bile u mogućnosti da studiraju u inostranstvu. Dosta toga su donele sa sobom što su videle u drugim zapadnim zemljama. Na primer: moja plata mi omogućava da budem nezavisna i da mogu da sebi obezbedim jednakost u odnosu na partnera. Svakako tu se podrazumeva i tradicionalni odnos unutar porodice, pa tako roditelji panzioneri vrlo aktivno učestvuju u toj vrsti podrške. Da ne zaboravimo – zakon je propisao 56 dana pre porođaja i 63 dana nakon porođaja kao osnovno plaćeno porodiljsko odsustvo. Dakle, i na tom polju neophodna je pomoć roditelja. U privatnom sektoru porodiljsko odsustvo je nešto duže, 6 meseci.
Odnos sa porodicom
Izvor: Canva
Bake i deke će često reći da je sramota da deca idu u vrtić pored njih živih i zdravih. Pa tako veliki deo obaveza i vaspitanja pada na njihova pleća.
Postoji, međutim jedan običaj gde su bake i deke vrlo aktivno uključeni u život unučića, a to je biranje imena. Naime, ako se prvo dete rodi kao dečak, ono će nositi ime deke po ocu. Ako se drugo dete opet rodi kao dečak, ono bi onda moglo da se zove po majčinom ocu. Prva devojčica po tatinoj majci i tako dalje. Ovo se smatra kao određen izraz poštovaja prema roditeljima. To je duboki koren patrijarhata koji se retko vadi, davanjem imena koja su u trendu (starogrčkih bogova, epskih junaka i slično). Tako dolazimo do toga da se cela grčka svodi na po tri imena: Jorgos, Dimitris, Kostas… ili Maria, Eleni, Hristina.
Grčka Bumerka aktivno učestvuje u društvenom životu svoje dece. Bavi se odnosima sa društvom, nastavnicima ili sutra partnerima svoje dece. Kod Grkinja nećete čuti onu ovo nisu priče za malu decu i idi u svoju sobu. Tamo se prema deci odnose kao prema sebi ravnima. Ulaže se i u učenje stranog jezika, neki sport malo ređe. U većim gradovima kao što su Atina i Solun, dosta pažnje se polaže na kulturu i umetnost. Bumerka u Grčkoj voli da su njena deca uz nju, pa se tako ni ne žuri sa osamostaljivanjem mladih. Bar ne u smislu odlaska od kuće. Njena deca vrlo rano počinju da zarađuju za svoj džeparac. Leta provode radeći u porodičnim biznisima ili radeći na nekim od mnogobrojnih turističkih destinacija.
Kako se zabavlja Bumerka u Grčkoj?
Izvor: Canva
Kratak odgovor bi bio – ne mnogo drugačije neko srpska bumerka. Subota uglavnom noćni izlazak – buzuki sa drugaricama ili većim društvom. Nedelja kasna kafica pa ručak sa mamom i tatom, jer deca uglavnom vikende provode sa bakama i dekama.
Pozorište je potreba, navika, tradicija. Imaju vrlo izgrađen ukus i veliki izbor pozorišta, bar u Atini. Grad ima 148 pozorišta, što je više nego bilo koji drugi grad u svetu sa tolikim brojem stanovnika.
Atina i Solun kao dve najveće zračne luke imaju odličnu vezu sa svim evropskim gradovima. To bumerkama omogućava da skoknu na produženi vikend sa porodicom, jer Grci tokom godine imaju čak dvanaest neradnih dana! Grci i Grkinje nas uče da se živi život radi uživanja.
Grčka Bumerka i moda
Izvor: Canva
Zaboravimo na one stereotipe koje smo gledale kao klinke u turističkim mestima. Žena preko 45 skoro uvek u crnini, sa maramom, tamne puti i izraženom maljavošću. Grkinja danas ume da se bori protiv genetike. Standardi za visinu i kilažu uglavnom su zasnovani na mediteranskom izgledu. Vode mnogo računa o ishrani. U super-marketima ćete naići na ogromnu ponudu dijetalnih mlečnih proizvoda. Voće, o kojem ne treba posebno da pričamo kad je suncem okupana Grčka u pitanju. Tradicionalna kuhinja se modifikovala, ali se salate zato konzumiraju svakodnevno i tu nema promena!
Današnja bumerka u Grčkoj trenira. Estetske intervencije nisu toliko uzele maha, osim kada ne govorimo o javnim ličnostima. Epilaciju su isprobale još u samom početku ove male beauty revolucije. Vodi se računa o zaštiti kože od sunca i tu nema polemike. Samo najkvalitetnije. Oblače se baš onako kako im prija i apsolutno im za to nije neophodna savršena linija. Samopouzdanje je uvek na maksimumu. Prate trendove i pasionirane su kupoholičarke nevezano za finansijske mogućnosti. Uživaju u svakodnevnici družeći se sa porodicom, prijateljima, drugima mamama (neophodan izvor informacija za uspešno roditeljstvo).
Grčka bumerka je mudra, hrabra i stamena. Njenim venama teku geni žena koje su se teškom borbom i strpljenjem izborile za jednakost među polovima. Emancipacija oba pola je donela veće razumevanje i jednaku podelu uloga u porodici, ali i veću potrebu za samostalnošću. Brakovi se s toga sklapaju kasnije, ali se neguju vrlo mudro i sa puno strpljenja, baš kao nekada. Bumerka u Grčkoj ne zavidi evropskoj bumerki, jer to nije njen univerzum i ona ne teži za njim. Grčka bumerka veruje u snagu porodice. Ona u nju ulaže, njoj je posvećena a svoju decu uči kako da od života uzmu ono što im pripada.
KAKO BI OCENILI TEKST?
