U vreme društvenih previranja i intenzivnih događaja, kada se čini da se svet (o)kreće brže nego što možemo da pratimo, mentalno zdravlje postaje jedna od najvrednijih valuta. Bilo da učestvuješ u protestima ili pratiš burne promene kroz medije i društvene mreže, osećaj anksioznosti, stresa i preopterećenosti može lako da te preplavi.
Zato ćemo ti ponuditi proveren skup saveta i tehnika, baziranih na istraživanjima i naučnim metodama, kako bi sačuvala psihičku stabilnost i negovala svoje mentalno zdravlje u ovim izazovnim vremenima.
Izvor: Canva
Značaj razumevanja stresa u turbulentnim vremenima
Politička previranja, društveni i socijalni nemiri, ali i kontinuirana izloženost konfliktima – bilo kroz lično učešće ili preko „malih ekrana“, mogu izazvati vrlo snažne emocionalne reakcije. Naučna istraživanja pokazuju da hronični stres ozbiljno utiče na neurološke procese. Sem što oslobađa kortizol (hormon stresa), može da naruši našu sposobnost da donosimo racionalne odluke. Ipak, važno je da shvatimo da su ovi odgovori našeg organizma prirodni i „evolutivno osmišljeni“ da nas zaštite.
Zato je prvi korak ka očuvanju mentalnog zdravlja zapravo prepoznavanje sopstvenih emocija i postavljanje granica, kako bismo sebi omogućile da se oporavimo.
Izvor: Canva
5 strategija za očuvanje mentalne stabilnosti
U trenucima kada neizvesnost postaje svakodnevica, važno je da nađemo načine da očuvamo unutrašnju ravnotežu. Zato u nastavku pišemo o 5 praktičnih i lako primenljivih strategija koje ti mogu pomoći da se zaštitiš od preplavljujućeg stresa i anksioznosti. Takođe, upravo one ti mogu pomoći i da sačuvaš mentalnu stabilnost u vreme društvenih previranja.
1. Postavljanje granica u konzumiranju informacija
Ograniči vreme provedeno društvenim mrežama i u slušanju vesti
Prekomerna izloženost negativnim informacijama povećava anksioznost. Zbog toga se preporučuje određivanje „digitalnih pauza“. Primera radi, možeš sebi da ograničiš praćenja vesti na maksimalno sat vremena dnevno.
Biraj pouzdane izvore
Prati informacije na relevantnim portalima, slušaj i čitaj vesti iz proverenih medijskih kuća, od kredibilnih ličnosti na primer. To ti može pomoći da smanjiš konfuziju, nepotrebno dodatno uznemirenje i osećaj bespomoćnosti.
Izvor: Canva
2. Tehnike svesne prisutnosti (Mindfulness), meditacija i tihovanje
Mindfulness-based Stress Reduction (MBSR)
Ovaj program, kreiran od strane dr Jon Kabat-Zinna, dokazano smanjuje nivo stresa i poboljšava emocionalnu regulaciju. Kratke dnevne meditacije ili vreme u apsolutnoj, neometanoj tišini – čak i samo 10-tak minuta u toku dana, mogu pomoći da se um smiri i fokusira na sadašnji trenutak.
Tehnike disanja
Vežbe dubokog disanja, poput 4-7-8 tehnike (udisanje kroz nos 4 sekunde, zadržavanje daha 7 sekundi i polagano izdisanje 8 sekundi), mogu relativno brzo da ti pomognu u smanjenju akutnog osećaja panike i vraćanju osećaja kontrole.
3. Fizička aktivnost kao prirodni regulator stresa
Redovna fizička aktivnost
Istraživanja pokazuju da fizički pokret oslobađa endorfin (hormon sreće). Bez obzira šta je u pitanju – lagana šetnja, trčanje, vežbanje, ples, jedno je sigurno: fizička aktivnost pomaže u smanjenju stresa i anksioznosti.
Vežbe istezanja i/ili joga
Ove aktivnosti ne samo da poboljšavaju fizičku kondiciju, već i pomažu u osnaživanju svesti o telu, što može biti posebno korisno (uvek) kada osećaš unutrašnju napetost.
Izvor: Canva
4. Održavanje socijalnih veza i podrške
Razgovor sa prijateljima i porodicom
Povezanost sa ljudima koji te razumeju pruža osećaj pripadnosti i sigurnosti. Deljenje svojih osećanja i iskustava može biti oslobađajuće i svakako će ti pomoći da prebrodiš teške trenutke.
Izvor: Canva
5. Praktikovanje brige o sebi
Kvalitetan san
Nedostatak sna pogoršava stres – to je naprosto aksiom. Zato pokušaj da uspostaviš rutinu koja omogućava dovoljno odmora. Isključi sve ekrane bar sat vremena pre spavanja i stvori mirno okruženje u sobi.
Zdrava ishrana
Uravnotežena ishrana, kao i ishrana bogata voćem, povrćem, proteinima i zdravim mastima, može pozitivno da utiče na nivo energije, ali i na raspoloženje.
Hobiji i kreativni izrazi
Šta god da je u pitanju, nesporno je da bavljenje hobijima pomaže u preusmeravanju fokusa sa negativnih misli i pruža osećaj postignuća.
Izvor: Canva
4 praktična koraka kao osnova mentalne ravnoteže
I najmanja, naizgled beznačajna navika u svakodnevici, može da postane čvrsta osnova za očuvanje mentalne ravnoteže. Uvođenjem jednostavnih, ali vrlo (na duge staze) moćnih koraka, preuzimaš kontrolu nad svojim emocijama, organizuješ svoje vreme i gradiš osećaj pripadnosti. Zato ti predlažemo da iskoristiš sledeće praktične savete kao alatke koje ti mogu pomoći da se uspešnije nosiš sa stresom, kako bi osigurala mentalnu stabilnost.
Izvor: Canva
- Kreiraj dnevni raspored: Uključi u svoj dan vreme za meditaciju ili tihovanje, fizičku aktivnost, odmor i druženje. Organizovanost može da pruži osećaj kontrole.
- Vodi dnevnik osećanja: Beleženje misli i emocija može ti pomoći da identifikuješ obrasce i reaguješ na vreme – pre nego što se stres akumulira i počne da pravi problem.
- Napravi plan “digitalne detoksikacije”: Odredi dane ili sate kada potpuno isključuješ digitalne uređaje i fokusiraj se samo na lične aktivnosti.
- Uključi se u zajednicu: Učešće u grupama podrške ili u grupe koje praktikuju zajedničke aktivnosti, može da pruži dodatnu emocionalnu snagu i osećaj pripadnosti.
Izvor: Canva
Stručna pomoć – da ili ne?
Iako su svi nabrojani saveti korisni za mnoge, ipak je važno da prepoznaš ako i kada je vreme za profesionalnu pomoć. U slučaju da primećuješ da stres, anksioznost ili depresija ometaju tvoj svakodnevni život, razgovaraj sa stručnjakom, potraži pomoć. Jer, zaista mnoga istraživanja potvrđuju da rana intervencija i terapija mogu značajno da poboljšaju kvalitet života i da pomognu da se vratimo u ravnotežu.
Izvor: Canva
Briga o sebi: Temelj za bolju budućnost
Briga o mentalnom zdravlju u vreme društvenih previranja nije luksuz – ona je nužnost, nasušna potreba.
Izvor: Canva
Na kraju krajeva, svaka situacija, ma koliko teška bila, jednom će proći. Suština je da i mi „ne prođemo“ sa njom. Umesto da se izgubimo u prolaznoj buri, trebalo bi da činimo sve kako bismo ostale stabilne. Sa svakim novim izazovom, trebalo bi da gradimo svoju unutrašnju snagu. Zato, u ovim turbulentnim vremenima, briga o sebi nije sebičnost – ona je čin zdrave ljubavi prema sebi i čin otpora protiv intenzivne anksioznosti i jakog stresa. Na taj način, sasvim izvesno, postavljamo i temelje za zdraviju i stabilniju budućnost – onu u kojoj će svaki korak ka ličnoj ravnoteži biti i korak ka promenama koje će doneti dobrobit.
KAKO BI OCENILI TEKST?
