FOMO ili JOMO? Zvuči kao nazivi nove vrste gumenih bombona. Hoćeš crveni FOMO ili zeleni JOMO? Original ime za bombone! Ali, dakako da ovo nisu bombone. Nažalost. Ovo su ipak dve nove skraćenice engleskih reči. No, za razliku od drugih, bar se lako pamte – baš kao ukus gumene bombone.
Ukratko: i FOMO i JOMO su psihološki pojmovi koji su u tesnoj vezi sa našom „digitalnom erom“. Oni opisuju različite, dijametralno suprotne reakcije na društvene aktivnosti i događaje, kao i na praćenje novosti i života drugih. Dva kraja istog štapa, jednostavnije rečeno. Jedno razboljeva, drugo leči. Da nije prvog, ne bismo ni znali za drugo – ili mu, na kraju krajeva, ne bismo davali ime.
Izvor: Canva
Šta je FOMO?
FOMO je skraćenica od „Fear of Missing Out“ ili na našem jeziku: strah da nešto propuštamo. Primera radi, vidiš na mreži fotografije svoje koleginice, sa nekog događaja na kojem ti nisi bila. Tog trenutka, u glavi nastaje panika i počinju da odzvanjaju pitanja poput „Zašto ja nisam bila tamo?“. Kreće „napad“ anksioznosti i nezadovoljstva, jer nisi deo „nečega“. A to je samo jedan od simptoma FOMO sindroma koji je postao naročito izražen sa pojavom društvenih mreža. Logično, stalno proveravanje telefona, društvenih mreža, portala i poteškoće sa donošenjem odluka, prvenstveno zbog želje da sve ispratiš, idu u „paketu“ FOMO sindroma.
Izvor: Canva
Stručno rečeno, FOMO je zapravo naš emocionalni odgovor na osećanje propuštanja – onda kada nismo deo nekog (važnog) događaja ili iskustva. I potpuno je nebitno da li se radi o društvenim okupljanjima, putovanjima, poslovnim prilikama ili trendovima na mrežama. Najgore od svega je to što se ovaj osećaj pojačava kada se, gledajući „savršeni“ sadržaj koji drugi dele, javi i potreba da se poredimo – naravno, uz predubeđenje da nismo ni dovoljno srećni ni dovoljno uspešni kao drugi.
Izvor: Canva
Psihološka perspektiva
Šta više, Dr. Endrju Prajdbir (psiholog koji proučava uticaj društvenih mreža na ponašanje) tvrdi da FOMO može postati cikličan: osoba oseća FOMO, previše koristi mreže da bi bila „u toku,“ a to dovodi do još jačeg osećaja propuštanja – i tako u krug. Studije takođe pokazuju da se FOMO češće javlja kod osoba koje imaju niži nivo samopouzdanja i izraženiji osećaj nepripadanja.
I drugi psiholozi stalno ističu da je FOMO povezan sa dubljim osećajem nesigurnosti i potrebom za potvrdom. Generalno posmatrano, osobe koje osećaju FOMO, zapravo se često bore sa sumnjama i nezadovoljstvom u vezi vlastitog života, što zaista može negativno da utiče na mentalno zdravlje.
Izvor: Canva
Istraživanja i statistički podaci
Vrlo je poražavajuća činjenica koja govori o tome koliko često i koliko intenzivno ljudi osećaju FOMO. Nažalost, najugroženije su mlađe generacije koje su stalno na mrežama. Ipak, ni stariji nisu imuni niti pošteđeni. Tako je, prema istraživanju koje je sprovedeno na uzorku od preko 2.000 ljudi, više od 56% ispitanika reklo da redovno osećaju FOMO kada prate društvene mreže.
Dalje, istraživanje iz Velike Britanije pokazuje da čak 70% ispitanika starosti od 18 do 34 godine, oseća FOMO zbog aktivnosti svojih prijatelja na mrežama – žalosno, ali istinito. Sa druge strane, istraživači sa Univerziteta Harvard, otkrili su da osećaj FOMO povećava sklonost ka preteranom korišćenju društvenih mreža. Otkrili su i to da su osobe koje osećaju intenzivan FOMO, u proseku, za 30% aktivnije na mrežama u odnosu na sve druge. Pomalo zastrašujuće – zar ne?
Izvor: Canva
Uticaj na mentalno zdravlje
Istraživanja pokazuju i da osećaj da nismo deo važnih trenutaka ili događaja može izazvati stres i osećaj usamljenosti. Takođe, konstantno upoređivanje sa drugima utiče na smanjenje samopouzdanja i povećava osećaj nezadovoljstva. Uz to, oni koji osećaju intenzivan FOMO, često se bude tokom noći da bi proverili novosti na mrežama. To definitivno negativno utiče na kvalitet sna i biološke procese neophodne za kvalitetan život.
Ove činjenice nepobitno dokazuju da je FOMO u direktnoj vezi sa anksioznošću i depresijom, poremećajem spavanja i smanjenim samopouzdanjem – za početak samo.
Izvor: Canva
Šta je JOMO?
Sa druge strane, JOMO je skraćenica koja, za razliku od FOMO, naglašava radost zbog propuštanja – Joy Of Missing Out. Zapravo, to je koncept koji se javio kao reakcija na FOMO, naglašavajući potpuno suprotnu vrednost. Umesto da osećamo stres što propuštamo događaje, JOMO podstiče osećaj zadovoljstva zbog izbora da budemo odsutni i da se više posvetimo sebi i sopstvenom miru.
U osnovi, JOMO nam pomaže da cenimo sopstveni prostor i da se oslobodimo od pritiska da budemo non-stop „u toku“. JOMO ohrabruje ljude da se osećaju slobodno i mirno zbog toga što propuštaju prilike ili društvene događaje koji nisu presudni za njihovo lično ispunjenje.
Izvor: Canva
Istraživanja i podaci o digitalnoj detoksikaciji
Konkretna istraživanja o JOMO sindromu su još uvek u razvoju. Međutim, kako se JOMO zapravo svodi na digital detox (o čemu smo već pisale), neka istraživanja o pozitivnim uticajima (in)direktno potvrđuju vrednost „radosti zbog propuštanja“
Studije tako pokazuju da ljudi koji ograničavaju vreme na društvenim mrežama osećaju manje stresa, veću produktivnost i više unutrašnjeg mira. Takođe, oni koji svesno praktikuju digital detox, doživljavaju svojevrsno oslobađanje, te postaju i mentalno stabilniji, emocionalno otporniji i samostalniji.
Izvor: Canva
JOMO tako omogućava da se prevaziđe osećaj poređenja, oslobađajući nas od pritiska uklapanja u društvene norme i tokove. JOMO koncept nas podstiče da budemo prisutni u trenutku i da uživamo u tome što radimo i tome ko smo, bez potrebe za spoljašnjom validacijom.
U suštini, poruka JOMO koncepta je da se prebacivanjem fokusa na sopstvene vrednosti i aktivnosti, može poboljšati emocionalno blagostanje, kao što se može vratiti i osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Izvor: Canva
Kojoj grupi pripadaš?
Savladale smo i ovo. Doduše, dok smo poput kakvih hobotnica žonglirale između privatnih, poslovnih i društvenih obaveza, sa telefonom na ramenu i uključenim laptopom, razmišljajući o tome kako da izmislimo vreme za ono za čim duša vapi. Zvuči poznato? Sve ovo je dakako u vezi i sa FOMO i JOMO. U vezi je i sa drugim ozbiljnim pošastima današnjice koje nas razbijaju na delove i zbog kojih tonemo – kao društvo, u celini.
Tempo življenja nam je prebrz, pa se i život brzo „događa“. Ali, tu smo gde smo. A gde ćemo dalje i na koji način, na svakoj je od nas da izabere samostalno. Da li je nužno ići u krajnosti, svrstavati se u grupe i etiketirati se? Mislimo da nije. Ali, nije zgorega imati informaciju i svest o tome gde su potencijalne zamke, a gde mogući izlaz, kako bismo mudro birale naše puteve.
Izvor: Canva
KAKO BI OCENILI TEKST?
