Pas je čovekov najbolji prijatelj – činjenica koja se ne dovodi u pitanje. Ali, da li je i čovek psu najbolji prijatelj? Diskutabilno – naročito uzimajući u obzir stil, način i tempo života današnjeg čoveka, kojima pas, hteo ne hteo, mora da se prilagodi. Možda bi baš zbog toga, bar za početak, svaki vlasnik psa najpre trebalo da odgovori na jedno veoma važno i (naizgled) jednostavno pitanje: Da li želim poslušnog ili vaspitanog psa?
Dva naizgled ista pojma – poslušan i vaspitan – koja se neretko koriste i kao sinonimi, ključna su za razumevanje ponašanja pasa. Zato je cilj ovog teksta da ukaže upravo na te suptilne, ali značajne razlike, da ih objasni i ukaže na značaj pravilnog vaspitanja, zarad stvaranja kvalitetnije veze i istinskog uživanja između čoveka i njegovog najboljeg prijatelja.
Izvor: Canva
Reč eksperta
U ovom malom istraživanju i nalaženju pravih odgovora i saveta, pomogla nam je i Dunja Kovač, doktorka veterinarske medicine – biheviorista, koja se bavi poremećajima u ponašanju pasa i mačaka i sprovođenjem bihevioralne modifikacije i to u okviru instituta čiji je osnivač (Pet Institute).
Dva osnovna tipa vlasnika
Kako bismo što bolje razumeli tematiku i problem, Dunja nam je, za početak, skrenula pažnju na dva osnovna tipa vlasnika koje sigurno svi viđamo na ulici:
Prvi primer
„Najpre imamo onaj tip vlasnika čiji pas hoda isključivo pored noge, na zategnutom povocu. Vlasnik ga svakih par koraka cima uz reči “ne, fuj, pored”. Pas nekako nevoljno hoda pored, možda i čuje šta mu vlasnik govori, ali bez kontakta očima sa vlasnikom. Kada zastanu, vlasnik mu opet govori “sedi”. Ako pas baš i ne sedne odmah, vlasnik ga opet cimne i podvikne. Pas na kraju (ipak) nevoljno seda. Kada krenu, vlasnik uzvikne “polazi”, cimne povodac i povuče psa koji polako ustaje. Dok pas pokušava da uhvati ritam vlasnika, ovaj ne prestaje da cima i vuče povodac.
Neko bi rekao: E to je pravi autoritet, vidi kako ne da psu da radi šta hoće, vidi kako ga pas sluša, kako hoda pored noge, pas je baš poslušan i vaspitan.
Izvor: Canva
Drugi primer
Međutim, imamo i drugi tip vlasnika čiji pas ne ide pored, već uglavnom malo iza vlasnika. Istini za volju, pas nekada i ubrza, pa ode i ispred vlasnika. Povodac je stalno opušten i vlasnik ga uopšte ne zateže. Pas na svaka dva tri koraka pogleda u vlasnika, a vlasnik mu uzvrati pogled uz osmeh, dok hodaju u tišini bez reči. Taj pas i vlasnik nekako imaju isti ritam. Vlasnik zastane, zastane i pas. Gleda u vlasnika, čeka da vidi šta će dalje. Vremenom pas sam i sedne i čeka vlasnika. Kada vlasnik krene, istovremeno kreće i pas – opet u tišini, bez reči, bez cimanja povoca. Dok šetaju, pas zastane, nešto njušne – zastane i vlasnik, sačeka ga. Pas ubrzo sam krene – krene i vlasnik. Pas opet uputi pogled vlasniku, a vlasnik mu, opet uz osmeh, uzvrati i kaže “jeste, bravo, šetamo”.
Neko bi rekao: ovaj vlasnik uopšte nije autoritet, pas šeta kako hoće, on diktira ritam i misli da je gazda, on uopšte ne sluša svog vlasnika, ovaj pas niti je poslušan niti vaspitan.
Izvor: Canva
Međutim, istina je potpuno drugačija. Prvi pas je možda i poslušan, ali u većini slučajeva, sasvim izvesno, nije vaspitan. Drugi pas nije poslušan, ali je u velikoj meri vaspitan.
Kako sad to?“
Ljudi vole da komanduju
„Praksa mi je pokazala da bezmalo svaki vlasnik želi poslušnog psa” – kaže Dunja i nastavlja – „Međutim, kada pitam vlasnike šta to podrazumeva, uglavnom daju neki od ovih odgovora: želim da pas zna komande, želim da me pas posluša kada mu zadam komandu, želim da zna da sedne kada mu to kažem, želim da mi dođe na poziv – i tako u beskraj. Sve u svemu: želim, želim, želim. Zašto je ovo bitno. Zato što svi mi imamo mnogo želja, ali se retko zapitamo šta naš pas želi? Da li pas zaista želi da bezuslovno izvršava komande kao robot ili možda želi da (bar ponekad) zastane i da onjuši taj miris koji je našao u travi? Da li možda naš pas ponekad želi da se skloni od nečega što mu smeta ili mislite da više uživa da bude primoran da sedi kao kip pored nas i da – naravno – ne mrda?
Mi ljudi, generalno, imamo želju za komandovanjem. Volimo da imamo poslušnike. Volimo da smo “glavni”. Jednostavno, po prirodi smo egoistična bića i izuzetno antropocentrična – drugim rečima, okrenuti smo sami sebi. Često zanemarujemo i emocije drugih ljudi oko sebe. Zamislite onda kakvi možemo da budemo prema vrstama koje smatramo “nižim” u razvoju i onima koji ne mogu rečima da nam iskažu šta osećaju.
Izvor: Canva
Da li pas zaista želi?
Za početak, vrlo je važno da znamo značenje reči “poslušnost”. Po definiciji, neko ko je poslušan je zapravo neko ko nema slobodu. Ostali sinonimi su, na primer: potlačen, ovisan, podanički, potčinjen, pokornički, vazalski, ropski, disciplinovan, privržen, sluganski, neslobodan.
Kada ovo čujete ili pročitate, verovatno ćete reći nešto poput „Ovo naprosto nije tačno. Ja ne želim da se moj pas tako oseća. Ne mislim ja baš tako, već više da me pas sluša kada nešto želim da uradi.“ i slično. I to je dobar stav – dobra osnova za početak rada. Međutim, opet nailazimo na reč „želim“ od strane vlasnika. I zato je to pravi trenutak da čujete jednu neverovatnu činjenicu: da bi pas izvršio neku komandu, a da se pri tom ne oseća kao potlačeni rob, on takođe mora da ima želju.
Da, verovali ili ne i psi, kao i sva druga živa bića, nešto mogu da rade iz želje, a nešto iz straha. Vlasnik je taj koji bira kakvog psa želi da ima. Primera radi, da li želi psa koji sedne potaknut sopstvenom željom, jer zna da će dobiti neku nagradu ili psa koji sedne iz straha, jer zna kako boli stegnuta davilica.“
Izvor: Canva
Odnos vlasnika i psa je dvosmerna ulica
Na pitanje „Kako da naučimo da razlikujemo ove dve stvari?“, Dunja nam kaže sledeće:
„Stvar je u suštini jako prosta. Odnos vlasnik–pas je dvosmerna ulica. Taj odnos treba da bude produkt međusobne saradnje, u kojem mi određene informacije/emocije prenosimo psu, on to prima, ali, za uzvrat, on nama takođe vraća određene informacije/emocije. Ovo je uzročno-posledičan odnos: ako dajete strah, dobićete strah; ako dajete silu, dobićete odbranu silom; ako dajete nešto prijatno, poput prijatnih dodira na primer, dobićete takođe prijatne dodire.
To praktično znači da vlasniku, kao primarni cilj, ne treba da bude to da pas zna što više komandi koje će slepo da izvršava, već da izgradi kooperativan i harmoničan odnos, na obostrano zadovoljstvo. Drugim rečima, da se upusti u proces vaspitavanja psa.
Zahtevanje ponašanja i komandovanje nije poslušnost. Poslušnost psa se ne meri brojem naučenih komandi. Poslušnost je i kada vlasnik uistinu poznaje svog psa, kada mu veruje i kada može da predvidi sva njegova ponašanja i reakcije. I to spada u domen vaspitavanje.
Poslušnost nije stvar onoga šta pas sve ume da uradi sa komandama, već kako se ponaša bez komandi. A to je opet – pogađate – stvar vaspitavanja.
Izvor: Canva
Ako se za trenutak vratimo na primere s početka priče, razlika će biti sasvim jasna. Naime, ukoliko bi onaj prvi vlasnik pustio svog psa sa povoca, velika je verovatnoća da bi njegov pas brže bolje „uhvatio maglu“, uprkos vlasnikovom (bezuspešnom) ljutitom dozivanju. Sasvim izvesno, bežanje psa od vlasnika nije vaspitanje.
Međutim, ukoliko onaj drugi vlasnik pusti svog psa sa povoca, garantujem da se taj pas neće pomaći, jer neće ni primetiti da nije na povocu. Jer, vaspitan pas je u ovim situacijama uvek pored svog vlasnika, stalno ga “drži na oku” i u svakom trenutku je spreman da se odazove na poziv.
Težite da imate vaspitanog psa kojem verujete
Neki od najposlušnijih pasa koje poznajem – kaže Dunja – znaju svega tri komande. Međutim, sa vlasnikom funkcionišu kao jedna kompaktna celina – razumeju se govorom tela, pokretima, emocijama i navikama. Psi ne prose hranu, ne jedu stvari sa zemlje, ne vijaju mačke, ne vuku povodac, mogu da šetaju i bez povoca, jer neće otići od vlasnika, ne skaču na nameštaj, ne laju na prolaznike. A komande čak i ne moraju da im se izgovaraju da bi oni na primer mirno seli, otišli na svoje mesto ili dotrčali do vlasnika. To su vaspitani psi.
Izvor: Canva
Isto tako, u praksi sam upoznala i pse koji znaju mnogo trikova i komandi koje, kada vlasnik krene da ih deklamuje, pas radi kao sat. Međutim, velika većina tih vlasnika priznaje da ne zna kako bi njegov pas reagovao u određenim situacijama. Takođe, priznaju i da nikada ne bi smeli da svog psa puste sa povoca, jer ne znaju da li bi im pobegao. Takvi vlasnici kažu da nemaju poverenja u svog psa, jer kada je pas “van komandi”, oni uopšte ne mogu da garantuju da pas, na primer, neće uzeti hranu sa stola ili izgristi jastuk na nameštaju. Upravo ovakvi psi su i najčešći pacijenti sa kojima radim u „Pet Institute“, jer, prosto rečeno, nisu vaspitani – nažalost.
I zato, ubuduće, kada budete želeli “poslušnog” psa, težite tome da imate “vaspitanog” psa kome vi verujete, a i on vama. Težite da izgradite produktivan odnos, težite da ga upoznate – sve njegove emocije i želje. Nemojte se fokusirati samo na puke komande poput “sedi, lezi, ustani, daj šapu”, jer, na kraju, samo ćemo vas upitati „Da li smete svog psa da pustite sa povoca?“.
Odgovor će sam reći da li imate vaspitanog psa ili samo pukog poslušnika koji ponekad može, a i ne mora da čuje vaše dozivanje.“
Izvor: Canva
Rezime i saveti
Da, pas zaista jeste čovekov najbolji prijatelj. I zato, najmanje što svako od nas može za njih da uradi je da poradi najpre na sopstvenom znanju. Zbog toga što je ova tema zaista izuzetno značajna, u nastavku ćeš pronaći kratak rezime i konkretne savete koje ćeš, verujemo, želeti da sačuvaš.
Poslušnost: Mehaničko izvršavanje komandi
Poslušnost podrazumeva sposobnost psa da prati komande svog vlasnika. Ova sposobnost je zapravo rezultat treninga koji se često temelji na nagradama i kaznama. Pas uči da izvršava komande poput „sedi“, „lezi“, „dođi“, i „stani“ zbog očekivane nagrade ili (češće) izbegavanja neprijatnosti. Poslušan pas tačno zna šta se od njega očekuje u datom trenutku i reaguje u skladu sa tim.
Vaspitanje: Razumevanje i socijalizacija
Sa druge strane, vaspitanje psa uključuje mnogo dublji nivo razumevanja i socijalizacije. Vaspitan pas, ne samo da zna komande, već razume kontekst i situaciju u kojoj se nalazi. Takav pas je socijalizovan, jer zna kako da se ponaša u različitim situacijama, ali i kako da komunicira sa drugim psima i ljudima. Vaspitan pas je prilagodljiv i reaguje na različite situacije, upravo na osnovu stečenog iskustva i učenja.
Šta znači imati vaspitanog psa?
Vaspitan pas je mnogo više od psa koji izvršava komande. Imati vaspitanog psa znači imati psa koji zna kako da se ponaša u društvu, razume granice i očekivanja i može da se prilagodi različitim situacijama, bez stresa ili agresije. Vaspitan pas je rezultat kontinuiranog rada, strpljenja i ljubavi.
Izvor: Canva
Kako postići balans između poslušnosti i vaspitanja?
Postizanje balansa između poslušnosti i vaspitanja zahteva pažljiv pristup i posvećenost. Evo nekoliko saveta kako to postići:
- Kombinuj trening sa socijalizacijom
Dok učiš psa osnovnim komandama, istovremeno ga izlaži različitim situacijama, ljudima i životinjama. Ovo će pomoći psu da razvije socijalne veštine i postane prilagodljiv.
- Koristi pozitivne metode
Umesto da psa kažnjavaš, fokusiraj se na pozitivne metode kao što su nagrađivanje i pohvale. Ovo će motivisati psa da uči i razvija se na pozitivan način.
- Budi dosledna
U procesu vaspitanja doslednost je ključna. Pas treba da zna šta se od njega očekuje i koje su granice.
- Razvijaj komunikaciju
Probaj da naučiš da razumeš signale koje ti pas šalje i da komuniciraš sa njim na način koji on razume. Ovo će sigurno pomoći u izgradnji čvrste veze i poverenja.
Izvor: Canva
Imati poslušnog psa može biti korisno. Međutim, istinsko zadovoljstvo ipak leži u tome da pored sebe imaš vaspitanog psa. Jer, vaspitan pas ne samo da zna komande, već je i prilagodljiv, socijalizovan i sposoban da se nosi sa različitim situacijama na pozitivan način. Zato, sledeći put kada pomisliš na trening i obuku, seti se da je poslušnost samo prvi korak u procesu vaspitanja. Budi svom psu prijatelj, baš kao što je i on tebi, jer samo na taj način će vaš zajednički život dobiti smisao i to na obostrano zadovoljstvo.
KAKO BI OCENILI TEKST?
