Da li na svetu postoji žena koja bar jednom nije poželela da promeni svog muškarca? U nečemu bar – makar u nekoj sitnici koja joj ide na živce? Sudeći prema zvaničnim podacima, reklo bi se da se takva još nije rodila ili je njihov broj na nivou statističke greške. I tu dolazimo do najvećeg paradoksa, jer odgovor na pitanje „Kako da promenim muškarca?“ je vrlo jednostavan: nikako! I tu bi sada bez problema mogle da kažemo „čiča miča i gotova priča“. Ili bismo možda mogle da krenemo sa nabrajanjem izlizanih petparačkih saveta koji podgrevaju lažnu nadu i podižu čitanost? Mogle bismo, da – da smo jeftino, jednokratno i neozbiljno izdanje. Ali nismo, pa nećemo.
Umesto toga, hajde da razmotrimo zašto, ne samo da ne možeš da promeniš muškarca, nego nijednu drugu osobu. I što je još važnije, hajde da razmotrimo zašto to ne bi trebalo ni da poželiš. Ovakve „bitke“ su uzaludno trošenje, ne samo energije, već onoga što je nenadoknadivo – vremena. A svakako, to vreme bi se moglo daleko kvalitetnije utrošiti – na primer: na lični rast i razvoj, na kvalitet koji donosi trajnu radost.
Ovo je priča upravo o tome.
Izvor: Canva
Menjanje drugih je iluzija
Iako pokušaj da promenimo neku osobu – ma ko to bio, može da izgleda zabavno i korisno – u teoriji, u praksi se, sasvim izvesno, završava katastrofom. Jer, psihologija kaže da je svaki pojedinac vrlo kompleksan sistem sačinjen od različitih ličnih osobina, iskustava i uverenja. Tako da, posmatrano iz tog ugla, „nasilna“ promena temelja nečije ličnosti može da se poredi sa pokušajem da se od bicikla napravi jahta. Poređenje je, istina, malo komično, ali to je tek početak. Insistiranje na nečemu što je neostvarivo, celoj priči dodaje i prizvuk tragedije.
Radi se o tome da se ljudi menjaju samo kada to sami odluče. A muškarci su takođe ljudi – zar ne? Zbog te činjenice, po ovom pitanju, nema baš puno razlike između njih i nas – žena. Na „listi“ razloga za eventualnom promenom, nigde neće pisati ime druge osobe. Neko će se promeniti zato što će ga okolnosti na to naterati. Neko jer je dostigao određeni stepen razvoja – materijalni, emotivni, duhovni – kakav god. Neko jer je to naprosto poželeo, ma koji da je razlog u pitanju. Svakako, još niko se nije istinski promenio samo zato što je to neko drugi poželeo ili zahtevao.
Izvor: Canva
„Prava žena“ vs „čupavac iz kutije“
I ne – ne nasedaj na trik izjavu da se muškarci menjaju zbog „prave“ žene. Definicija poput ove – „prava žena“ – ne postoji u stvarnosti. Jer, da je istinita i opravdana, sve bismo bile iste. Ali, to očigledno nije tako. Sama činjenica da si rođena kao žena, već je dovoljno fantastična i pruža toliko mnogo mogućnosti da budeš posebna.
Ali, ako ipak rešiš da postaneš i ta neka „prava“ za nekoga ko je „tvoj muškarac“, moraš da znaš da si pristala na „nasilnu“ promenu sopstvene ličnosti. Dakle, ne zbog toga što slediš sopstveni razvojni put, nego da bi se uklopila u nečiju viziju „savršenstva“. Zašto? Samo zato da bi tog nekog i dalje mogla da smatraš svojim? Sasvim legitimna odluka, iako bi se o etičkoj vrednosti dalo porazgovarati, No, u tom slučaju, trebalo bi da znaš i da, ma koliko nečije vizije bile široke i lepe, one su ipak kutija u koju ćeš morati da se spakuješ. A to, čak i ako nije bolno (mada zna da bude), na duge staze nije baš prijatan proces.
Isto je sa muškarcima. Pokušaj da ih spakuješ u kutiju koja nije odgovarajuće veličine, nemoguća je misija koja, pri tom, dolazi u kompletu sa specijalnim efektima od kojih se ni Bolivud ne bi postideo. Drugim rečima, ma koliko se neko gurao u kalup u koji (evidentno) ne može da stane, desiće se jedna od tri stvari: ili će pući kalup ili će pući onaj koga pokušavamo da ukalupimo. Ili, onaj najgori scenario: navikneš se na uživanje u uspešno sprovedenoj promeni, a onda se kutija otvori. A iz kutije iskoči „čupavac“ – zastrašujuće biće koje se razvijalo tebi iza leđa, potpuno drugačije od tvoje vizije. Šta sad?
Izvor: Canva
Muškarac je svesno biće
Tu zaptavo dolazimo do ključnog momenta. Muškarci su – iako je to nama, ženama – često teško da prihvatimo, odrasla, svesna bića. Pri tom, muškarci su i prilično jednostavna bića. Teško je to priznati i prihvatiti, ali odnos muškarca prema ženi je (uglavnom) ekvivalent onoga što oseća. Zato je, ne samo nerazumno, već i donekle ponižavajuće, da odraslom muškarcu govoriš šta da oseća prema tebi, kako da te voli ili kako da se prema tebi ponaša.
Muškarci su bića od akcije, ne od reči. Ma šta pričali, njihova dela su ogledalo onoga što stvarno jesu. On zna da si ti dobra, sposobna, lepa, pametna i „svašta nešto još“ žena. Ali, ako se prema tebi ne ponaša onako kako zaslužuješ, to je samo zato što to ne želi – koji god razlog da je u pitanju. Zbog toga je vrlo mudro da veruješ u ono što vidiš, a ne u ono što čuješ – bilo da ti to govori On ili tvoja mašta.
Sasvim racionalno objašnjenje bi se moglo potražiti u činjenici da smo potpuno različiti – počevši od anatomije, pa do mentalnog sklopa. No, to je velika oblast koja zaslužuje posebnu priču. Za sada, valjalo bi da ostanemo u „zadatoj temi“ i da ono „zašto nikako“ sa početka obrazložimo.
Izvor: Canva
Ljubav nije projekat
„Ljubav nije samo osećanje; to je čin volje, posvećenost, osvešćeni izbor. Ljubav je aktivnost, a ne pasivno iskustvo.”
(Erich Fromm, nemački psiholog i filozof)
Mi – ljudi generalno – često ljubav doživljavamo kao „uradi sam“ projekat. Ovde malo isečeš, ovde zakrpiš, tamo prikucaš, zapušiš ponegde neku rupu, dodaš malo boje i poneku šljokicu i dobiješ bajku. No, jasno je da to u stvarnosti „ne pije vodu“. Iako često počne kao bajka, istina je da se mnoge „ljubavi“ završe kao horor priča. Uglavnom zbog neprihvatanja činjenice da ljubav zahteva posvećenost i rad. I to ozbiljan rad – obostrani.
„Ljudi se ne menjaju zato što ih kritikujemo. Ljudi se menjaju zato što vide da su voljeni i prihvaćeni.”
(Nathaniel Branden, psihoterapeut)
Ako misliš da je tvoj muškarac nefleksibilan, fiksiran za svoje navike i uverenja, te je zbog toga vreme da mu „pomogneš“ da postane bolji – čitaj: muškarac po tvojoj meri – vreme je zapravo da zastaneš i razmisliš. Za početak, savet je da se setiš zašto si ga zavolela. Ako razlog nije samo potencijal koji si u njemu videla – potencijal koji nikako da se ispolji – već „ono nešto“ što ga izdvaja od svih ostalih koji se takođe nazivaju „muškarcima“, možda nije potrebna promena, već razumevanje trenutka u kojem se nalazite, ali i pojedinačnih potreba.
Prema Brandenu, pozitivna promena kod drugih se dešava tek kada se osete prihvaćeno i voljeno, a ne onda kada pokušavamo da ih ispravimo i prepravimo. I Dr. Esther Perel, terapeutkinja i autorka knjige „Mating in Captivity” („Parenje u zatočeništvu“), takođe akcentuje važnost prihvatanja nesavršenosti u vezi i naglašava:
„Mi ne biramo osobu koju ćemo voleti jer je savršena. Volimo jer smo voljni da istražimo dubinu nesavršenosti zajedno.”
Suština je u tome da čim prestaneš sa pokušajima da promeniš muškarca po svaku cenu, otvaraš vrata za istinsku bliskost i razumevanje ili za neku drugačiju istinu od one koju želiš da vidiš. U svakom slučaju, realnost je, ako ne bolja, ono bar zdravija od života u magli neostvarenih želja i potencijala.
Izvor: Canva
Partner kao ogledalo
„Srećni ljudi nisu oni koji uvek dobiju ono što žele, već oni koji znaju kako da se prilagode na ono što imaju.”
Ovom rečenicom i Alfred Adler, austrijski psihijatar i osnivač individualne psihologije, istakao je važnost prihvatanja realnosti i prilagođavanja, umesto pokušaja da kontrolišemo spoljašnji svet i ljude koji ga čine. Rad na sebi daleko je važniji od pokušaja da menjamo partnera.
Jer, ako neprestano želiš da menjaš muškarca, možda zapravo samo projektuješ sopstvene nesigurnosti ili neostvarene želje. Sa psihološke strane posmatrano, generalno smo skloni tome da često mislimo kako bi naš odnos bio bolji ako bi se On ili Ona samo malo promenili. Međutim, istina je često i da su naši odnosi zapravo ogledalo naših unutrašnjih stanja. Preciznije, može se ispostaviti da konflikt i pokušaj promene partnera zapravo odražava naš unutrašnji konflikt.
Izvor: Canva
Jedan od najpoznatijih psihijatara koji se bavio ovom temom je svakako Carl Jung, švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije. Njegova filozofija se upravo i odnosi na tu vrstu projekcije. Međutim, Jung nudi i relativno jednostavno sagledavanje naizgled bezizlazne situacije:
„Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do boljeg razumevanja nas samih.”
Jednostavnije rečeno, ono što nas nervira kod drugih, često nam ukazuje na stvari koje ne prihvatamo kod sebe. Zbog toga, eksperti za partnerske odnose i savetuju da, pre nego što počnemo da se žalimo na partnera, probamo da na realnim osnovama sagledamo da li partner zaista čini nešto loše ili samo trigeruje naš lični emotivni, mentalni ili neki drugi unutrašnji haos.
Zajednički rast umesto međusobne borbe
I baš tu, iako izgleda obeshrabrujuće, počinje najzabavniji deo priče. Jer, kako kaže Carl Rogers, američki psiholog i jedan od osnivača humanističke psihologije
„Paradoks je u tome da se, tek kada prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, zaista možemo promeniti.”
Naime, Rogers je verovao – a danas i znamo da je tako – da autentična promena dolazi iznutra, kao rezultat samo-prihvatanja, a ne spoljašnjeg pritiska. Zato, umesto da uzalud trošiš energiju u pokušaju da menjaš ono što se ne može promeniti, probaj da usmeriš energiju na zajednički rast. Jer, na kraju krajeva, dobar odnos nije borba za prevlast, već saradnja u kojoj oboje rastu – kao pojedinci i kao par.
Izvor: Canva
Dr. Harriet Lerner, pshiloškinja i autorka knjige „The Dance Of Anger“ („Ples besa“), koja je poznata po svom radu na dinamici odnosa i savetovanju kako da se fokusiramo na sebe, a ne na promenu druge osobe, kaže:
„Ako želite da promenite dinamiku u vezi, promenite svoj ples. Promena počinje sa vama, ne sa drugom osobom.”
Drugim rečima, ako možeš muškarca da podstakneš da razmišlja o promenama bez pritiska, na putu si da, zajedno sa njim, izgradiš stabilan temelj za dugoročan odnos. Zato, umesto pitanja „Kako da promenim muškarca?“ možda je vreme da se zapitaš „Kako da rastemo zajedno?“.
Muškarci se ipak menjaju
Jer, verovala ili ne, muškarci se ipak menjaju. Ali, poput nas, samo onda kada to sami požele. Ako na tren zanemarimo to da se, hteli ne hteli, svesno ili nesvesno, svi vremenom menjamo i bar na neki način razvijamo, jasno je da prisilne promene nemaju srećan kraj. Pokušaj da se izdejstvuje promena kod partnera mimo njegove volje i odluke, uglavnom dovode do otpora, frustracije i osećaja nepoštovanja. Stoga je uvek savet da kreneš od sebe. Ako tvoja promena donosi pozitivne rezultate, velika je verovatnoća da će tvoj partner biti motivisan da i sam sledi isti primer.
„Stabilan odnos nije o tome da pokušavate promeniti partnera, već o tome kako se nosite s razlikama.”
Dr. John Gottman, psiholog i stručnjak za odnose, poznat po istraživanju brakova, naglašava da uspešni parovi ne pokušavaju promeniti jedni druge, već uče da efikasno upravljaju međusobnim razlikama. Slično njemu, Virginia Satir, pionirka u oblasti porodične terapije, smatrala je da ključ za uspešne odnose leži u razumevanju i prihvatanju drugog, a ne u pokušaju da ga menjamo:
„Ne možemo da menjamo druge ljude. Možemo ih samo prihvatiti takvima kakvi jesu.”
Izvor: Canva
Muškarci, baš kao i mi – žene, imaju svoje specifičnosti i jedinstvene osobine koje ih čine onim što jesu. Za nekoga su posebni, za nekoga obični. Suština je zapravo u tome da prava čarolija leži u prihvatanju, a ne u menjanju. Savršena ljubav ne postoji, jer ne postoje ni savršeni ljudi.
Ako možeš da prihvatiš i vremenom zavoliš nečije mane, svakako već voliš i njegove vrline. I upravo u toj nesavršenosti se nalazi prava ljubav. Ali, ako ne možeš da prevazićeš taj osećaj da te stalno nešto „žulja“ zbog kojeg stalno želiš kod njega da nešto menjaš, možda je vreme za novu perspektivu. Možda bi mogla da pitanje „Kako da ga promenim?“ zameniš prihvatanjem činjenice da muškarac kojeg želiš da menjaš jednostavno nije muškarac za tebe.
Stoga bi kratak rezime bio: opusti (se) i popusti (kontrolu) ili otpusti. U svakom slučaju izbor je samo tvoj. Ali, šta god da izabereš, samo budi sigurna da je baš to ono što ti je potrebno.
KAKO BI OCENILI TEKST?
