Četiri meseca je prošlo od kada su studenti u blokadi. Naučili smo mnogo od njih, postali hrabriji, borbeniji, kulturniji. Vratila nam se empatija i ljubav. Puna su nam usta pričama o njihovoj energiji, pameti, idejama! A kako su oni, kakve su im misli, kako izgleda dan studenta u blokadi , da li su dobro psihički…? Šta se unutar njih dešava dok smo mi svedoci opstanka slobode? Malo smo o tome popričali sa jednim od njih, sa Vukom Vukmanovićem brucošem Arhitektonskog fakulteta BU.
Vuče, kako izgleda život studenta u blokadi? Opiši nam dan u tvojoj drugoj kući, na fakultetu.
Dan studenta u blokadi je ispunjen kreativnim i vrednim radom, druženjem i lepim trenucima. Moj dan obično počinje tako što sa kolegama ispred fakulteta održimo 16 minuta tišine, odavanje počasti žrtvama tragedije. Nakon toga pri ulazu na fakultet redari provere indekse i omoguće nam ulaz na faks. Obično oko 13h imamo plenum gde diskutujemo i glasamo za određene predloge ili akcije. U međuvremenu ako ogladnim ili ožednim mogu da odem do naše menze gde narod donira svakodnevno hranu, piće i druge namirnice. Posle plenuma radne grupe idu na sastanke. Šaljemo delegate na sastanak sa drugim fakultetima. Ako je neka akcija ili pravimo transparente odem do sale gde nam je blokadni program, gde se obično i družim sa prijateljima. Na fakultetu su tu i društvene igre i druge zanimacije kada imamo slobodnog vremena. Što se tiče higijene, dva puta mesečno u proseku obavimo generalno čišćenje fakulteta gde brisemo prašinu i ribamo podove. Na nedeljnom nivou čistimo stolove i menzu. Posto moj fakultet nije u 24-časovnoj blokadi, mi ne spavamo na fakultetu, tako da moj fakultetski dan traje nekad 4 sata a nekad po 12 sati.
Izvor: privatna kolekcija Higijena na fakultetu
Reci nam nešto o saradnji sa drugim fakultetima.
Par puta nedeljno neki fakulteti organizuju dešavanja u vidu filma ili radionica. Imamo i saradnju sa fakultetima širom Srbije. Dogovaramo se o daljm zajedičkim akcijama. Svakom studentu sa indeksom je dozvoljeno da poseti drugi fakultet i bude njihov gost. Imamo i humanitarne akcije i turnire ali u vidu jednog fakulteta. Naravno, studenti drugih fakulta su uvek dobrodošli.
Psihološka podrška, zdravstvena pomoć. Da li ste i o tome brinule?
Često su nam se javljali stručnjaci iz raznih sektora kako bi nam pružili podršku, posebno nakon 15. marta. Posle tog protesta, kolege sa FASPER-a su nudili besplatnu pomoć u vidu pregleda sluha. Pravnici su od početka nudili besplatnu pravnu pomoć ako nam zatreba.
Čuo sam da postoji i besplato onlaj savetovalište za studente u organizaciji studenata i profesora psihologije FFUB.
@psihooskapodrskastudentimahttps://www.instagram.com/psiholoskapodrskastudentima/
Izvor: privatna kolekcija Život na fakultetu
Najupečatljiviji dogadjaj koji vas je uhvatio nespremne.
Za svaki dogadjaj smo uvek bili spremni dva koraka unapred i retko kad smo bili iznenadjeni nekim ishodom. Zahvaljujuci našoj dobroj organizaciji uspeli smo da predvidimo skoro sve situacije koje su mogle da nas zadese. Bili smo spremni i na najgori scenario.
Najbolji i najgori scenario.
Nama najbolji scenario jeste da nam se ispune svi zahtevi i da ova država funkcioniše kao pravna država. Najbolje bi bilo da se ceo sistem promeni i da se zameni boljom i efikasnijom alternativom koja nije sklona korupciji. Najgori scenario za nas jeste, da mi nakon toliko meseci borbe izgubimo snagu i izneverimo narod koji je stao uz nas, ali nadam se da do toga nece doći i da ćemo izgurati ovo do kraja.
Izvor: privatna kolekcija
Kad si se najviše uplašio a kad osetio najveću radost ?
Najveću radost tokom ove blokade je bila kada sam stigao peške do Novog Sada nakon dva dana neprekidnog hodanja. Tada sam osetio najvece olakšanje i radost. Tu energiju i ljubav ljudi koji su nas dočekali nikada neću zaboraviti.
Sa druge strane, najveci strah i nesigurnost sam doživeo 15. marta nakon odavanja počasti stradalima ispod nastrešnice, koje je bilo prekinuto. Bili smo na Slaviji i nismo znali šta se dešava. Odjednom je narod počeo da se gura i čuli smo vrisku, pištaljke. Ljudi su počeli da se komešaju i da se razilaze, neki da beže panično. U istom trenutku dobio sam dojavu od majke da se nešto dešava u centru i da odmah krenem kući. Moj povratak kući koji je od centra grada inače 20 minuta peške se pretvorio u sat vremena jer sam sa društvom pokušavao da izbegnem centar u širokom luku. Imali smo info da se tamo nešto strašno dešava i da je u toku evakuacija. Nismo bili sigurni šta se dešava niti gde, pa smo iz predostrožnosti išli zaobilaznim putem.
Taj dan će mi ostati kao jedna velika pobeda naroda i ponos svih nas. Tolika masa ljudi koja se slivala u Beograd i davala toliku ljubav i energiju a ni jedan incident.
Taj dan je ostavio i strah u meni pošto sam bio osvestio da je ovaj režim spreman da povredi i uništi sopstveni narod radi ličnih intresa i pobede.
Izvor: privatna kolekcija Do ispunjenja zahteva
Saveti za gradjane.
Pokrenuli smo veliku lavinu u ovom narodu. Građani su se probudili ali moraju sad više da se angažuju na lokalnom nivou, da se dogovaraju o daljim akcijama i prave zborove na svojim opštinama. Tako ćemo zajedno uspeti na više frontova.
Jako je bitno da pomognu prosvetarima i da se pridruže blokadama. Bitno je da i veliki sistemi odu u blokadu. Jako je bitno da nas ima u što većem broju kako bi smo pokazali da nešto stvarno nije dobro u ovom sistemu.
Nešto za kraj
Puno nam je srce kada vidimo narod ove zemlje koji nas prati u stopu. Digli smo Srbiju na noge. Naš pokret nije više samo studenski već se proširio na gradjanski. Hvala svima što veruju u nas!
„A sad je došao veliki trenutak
o kome čovečanstvo davno sanja:
kad učenik treba učitelja da vodi.
Pustite me da sednem tamo u kutak
i pričajte vi meni sad o slobodi.„
Odlomak iz pesme Desanke Maksimović „Čas istorije“
Studenti su nas naučili strpljenju, požrtvovanosti, empatiji, doslednosti, lepim manirima, slozi i ljubavi. Probudili spektakl emocija od najveće tuge do najvećeg ponosa.
Sa njima i uz njih do ispunjenja zahteva!
Hvala vam
KAKO BI OCENILI TEKST?
