Zašto se porodica oslikava drvetom? Pa, zato što porodica jeste poput drveta: čvrsto stoji zahvaljujući korenima, a svaki novi list donosi novu svežinu i priliku za rast stabla i krošnje. I baš taj koren, to je zapravo porodična tradicija. Utkana je u svaku našu poru, jer malim ritualima povezuje generacije i čini da se osećamo delom nečega mnogo većeg. To je ujedno i naša sigurna luka kojoj se vraćamo kada nas izmuče uzburkane vode svakodnevice. To je most između prošlosti i budućnosti.
Izvor: Canva
Tradicija ili emocija?
Svakako, porodična tradicija je mnogo više od običaja koji se mehanički ponavlja „jer to tako treba“. Na nju treba gledati kao na kariku koja okuplja i povezuje porodicu kako bi se negovalo zajedništvo. Zato svaka porodična tradicija zapravo počinje od „malih rituala“. Bez obzira na to da li su u pitanju nedeljni ručkovi ili zajednička proslava Božića, suština je u stvaranju uspomena koje ne samo da će trajati celi život, nego će se prenositi dalje. Kada deca iz porodice odrastu i osnuju svoje porodice, upravo te uspomene će postati temelj novih porodičnih tradicija.
Reči i melodija mamine uspavanke, tatine pouke, miris bakinog kolača, dekine priče iz njegovog detinjstva…ništa od toga nije prazni trenutak. Sve su to emocije zapisane u vremenu – one koje uvek nosimo sa sobom.
Izvor: Canva
Kako svakodnevica postaje tradicija?
Iako mnogi misle da žive u porodici bez tradicije, istina je posve drugačija. Takvo mišljenje dolazi najpre od pogrešnog tumačenja pojma „tradicija“ i nerazumevanja procesa njenog nastajanja. Zato, zapravo, svaka porodica ima bar nešto što se može nazvati tradicijom. Svaka porodica ima svoje male rituale koje iznova i iznova ponavlja, pa makar to bilo zajedničko ispijanje čaja pred omiljenu seriju.
Porodična tradicija ne pada s neba – ona se stvara. Ako ne znaš odakle bi počela, a želiš da stvoriš svoju tradiciju, evo nekoliko ideja:
Izvor: Canva
Porodične večeri
Jedan dan u nedelji rezerviši za aktivnost u kojoj će učestvovati cela porodica: društvene igre, gledanje filmova, zajednička priprema hrane, šetnja prirodom… Koja god da je aktivnost u pitanju, suština je u tome da svi članovi učestvuju i da svima jednako prija.
Izvor: Canva
Sezonski rituali
Aktivnosti povezane sa prirodom uče sve nas, a decu naročito, kako funkcionišu životni ciklusi, ali i kako izgledaju sinergija i zajedništvo. Sadnja cveća ili povrća u proleće, kao i branje šumskih plodova, samo su neke od zanimljivih aktivnosti u kojima mogu svi članovi porodice da učestvuju.
Izvor: Canva
Zajedničko kuvanje
Od nedeljnih ili rođendanskih poslastica, do spremanja zimnice – kuhinja je idealno mesto za razvijanje kreativnosti. Međutim, kuhinja je i mesto na kojem se čuvaju i prenose porodični recepti, mesto na kojem se stvaraju sećanja i uspomene.
Izvor: Canva
Kreativnost u službi tradicije
Nisu svi ljudi talentovani za umetnost, ali svi posedujemo određenu vrstu kreativnosti ili tehničkih sposobnosti. Zato je aktivacija ovih veština divan način da se ojača zajedništvo i stvore, ne samo porodični običaji i tradicija, već i divne uspomene. Bilo da je u pitanju pravljenje originalnih novogodišnjih ukrasa, uređenje doma ili osmišljavanje porodične „himne“ – jedno je sigurno: deca će sa radošću prihvatiti ovakvu vrstu angažmana i sa ponosom pokazivati plodove zajedničkog rada.
Izvor: Canva
Modernizacija tradicija bez gubitka suštine
Svet se menja, a sa njim i način na koji živimo. No, to ne znači da bi trebalo da zanemarimo naše tradicionalne običaje samo zato što pripadaju nekom drugom vremenu. Naprotiv. Ali, da li na neki način možemo savremena sredstva da iskoristimo da na neki način „modernizujemo“ porodičnu tradiciju i da je na taj način sačuvamo? Još kako!
Izvor: Canva
Digitalizacija sećanja
Klasični foto-albumi imaju veliku vrednost. No, nove generacije rasle su uz digitalne foto-aparate, računare, telefone i mreže. Žive brže. Zato bi, na primer, porodični blog ili porodični instagram profil, bio jedan od boljih načina da u običaj stvaranja uspomena uključiš i mlađe članove porodice.
Izvor: Canva
Virtualna porodična okupljanja
Dok tragamo za boljitkom, život nas često razdvoji od voljenih. Zato, ako su članovi porodice udaljeni, redovno „sastajanje na mreži“, odnosno virtuelno porodično okupljanje zato može biti sjajan način za održavanje bliskosti. Uz to, i sjajan primer kako savremene tehnologije mogu biti iskorišćene za plemenit cilj. Istini za volju, u ovakvim susretima nedostaje fizička bliskost, ali se zato zadržava i neguje osećaj zajedništva i priadanja.
Izvor: Canva
Staro u novom ruhu
Tradicija je tradicija, ali male promene, s vremena na vreme, ne da nisu loše, već mogu doprineti „ustoličenju“ običaja, kroz neka unapređenja. Na primer, ako je porodična tradicija da za slavu praviš sarme, možeš da probaš da napraviš mini sarmice ili da na neki poseban način ukrasiš tradicionalne slavske kolače.
Izvor: Canva
Pokloni sa dušom
Svi volimo poklone. Baš zato, jedan od običaja koji vrlo lako može da postane porodična tradicija, je uvođenje „pravila“ da se, koja god da je prilika u pitanju, unutar porodice, poklanjaju isključivo ručno rađeni pokloni. I nije bitno da li su to kolačići, originalni ukrasi ili pismo zahvalnosti – bitno je da je stvoreno rukama i srcem.
Izvor: Canva
Čuvanje tradicije kroz priče i simboliku
Porodične tradicije su žive onoliko koliko ih delimo. Zato deci treba pričati o tome kako su neki običaji nastali, kako bi oni sami bili inspirisani da ih čuvaju, ali i da stvaraju svoje.
Neki od divnih načina čuvanja tradicije kroz simbole su na primer pravljenje porodične knjige recepata ili pravljenje porodičnog grba, porodičnog slogana – ideje vodilje ili porodičnog albuma sa odlikama ličnog brendinga.
Izvor: Canva
Sve je u ljubavi
Suština, odnosno najvažniji deo svake porodične tradicije nije u tome šta radimo, već kako to radimo. Ljubav, pažnja i zajedništvo su ono što daje težinu svakom porodičnom ritualu. Bilo da pravimo medenjake, sadimo cveće ili provodimo veče uz filmove – ono što ostaje u sećanju nije sama aktivnost, već osećaj topline i pripadnosti.
Stvaranje porodične tradicije ne mora biti ni komplikovano ni grandiozno. Nekada je dovoljno da se jednostavno okupimo za stolom i podelimo priče o danu koji je prošao. Jer, na koncu svega, to su zapravo momenti koji nas spajaju i čine da se osećamo kao deo nečega mnogo većeg, nečega bezvremenog.
KAKO BI OCENILI TEKST?
