Bilo da živiš u svojoj kući sa baštom, betonskoj džungli ili u stanu na vrhu solitera, ipak možeš doprineti očuvanju prirode i stvoriti plodnu zemlju. Istovremeno, poput heroine Zero Waste životnog stila, možeš da utičeš i na smanjenje otpada. I baš kao što Majka Priroda stvara čuda za nas, tako i ti kompostiranjem možeš stvoriti čudo za svu njenu „decu“. Tajna je u pravljenju komposta. Jer, kompostiranje je umetnost stvaranja novog života iz otpada. Bukvalno!
Najbolje u celoj priči je to što je proces toliko jednostavan, da ćeš se za koji minut sigurno pitati „Kako je moguće da to još uvek ne radim?“. Druga važna stvar je to što čak i da nemaš ni baštu ni cveće, pa ti kompost ne treba, uvek ima nekoga kome treba. Sama ćeš odlučiti da li da ga pokloniš ili možda ponudiš na prodaju. Usput, uradićeš nešto korisno za sebe i svoju okolinu, dobro ćeš da se zabaviš i stvorićeš onaj „wow!“ efekat – na kvadrat.
No, da krenemo od početka – korak po korak.
Izvor: Canva
Šta je kompostiranje?
Ukratko, kompostiranje je proces razgradnje organskog otpada, sa ciljem da se dobije hranljiva zemlja za biljke u saksijama ili u bašti. Inače, sam proces se dešava potpuno prirodno, uz pomoć mikroorganizama koji organski otpad „pretvaraju“ u humus. Ovo „crno zlato“ prepuno je hranljivih materija zaslužnih za rast i razvoj zdravih biljaka. Dakle, kompostiranjem, ne samo da smanjuješ količinu otpada koji šalješ na deponiju, već stvaraš izuzetno vredan resurs. Ima li lakšeg načina da doprineseš očuvanju prirode?
Kako početi sa kompostiranjem?
Ukoliko se do sada nisi bavila kompostiranjem, a želiš, jer si se zainteresovala, kao i svaka Osvešćena Žena Novog Doba, nema razloga da to i ne uradiš. Zato u nastavku pročitaj praktične i korisne savete, koji će ti ovaj jednostavan i logičan proces, dodatno olakšati.
Izvor: Canva
Šta se kompostira?
Realno, može da se kompostira mnogo toga – ostaci od pripreme hrane, otpaci iz kuće, stare i sečene biljke na primer. Ono što bi trebalo da znaš je da se kompostni materijal deli na zelene i smeđe. Zeleni materijal je obično bogat azotom, ima visok procenat vlage i brže se razgrađuje. U njega ubrajamo ostatke iz kuhinje (sveže i skuvane), travu, sveže lišće i mlade biljke. Smeđi materijal sadrži visok sadržaj ugljenika i obično je suv. On apsorbuje višak vlage iz komposta i sprečava nastajanje neprijatnih mirisa. Tu spadaju sve suve biljke i lišće, karton, papir, piljevina.
Kako bi napravila i održala zdrav i blagotvoran kompost, važno je da znaš šta je, kao kompostni materijal, dobro, a šta ne bi trebalo da koristiš.
Kvalitetan materijal za kompostiranje
- Ostaci hrane – skoro svi ostaci i otpaci od voća i povrća, kao i jaja i ljuske od jaja.
- Kafa, čaj i filter vrećice – kafa i čaj su odličan materijal za kompost. Takođe i vrećice sa čajem, sa kojih se prethodno uklone metalne kopče, ako ih ima.
- Sveže i suvo lišće, sečene zelene biljke i trava – jesenje lišće, na primer, je izuzetan smeđi materijal. Takođe i suve travke, grančice i ostaci od orezivanja biljaka.
- Stare biljke – stare, uvele, orezane biljke iz saksije ili bašte.
- Neobojeni papir i karton
Izvor: Canva
Materijal koji ne bi trebalo koristi za kompostiranje
- Mesni i mlečni proizvodi – oni privlače štetočine i mogu proizvesti neprijatan miris u kompostu.
- Masnoće i ulja – oni dovode do problema sa cirkulacijom vazduha u kompostu.
- Biljke koje su bolesne ili inficirane štetočinama, jer se bolest ili štetočine mogu preko komposta dalje širiti.
- Izmet kućnih ljubimaca i piljevina iz kaveza – ne koriste se zbog potencijalnih zdravstvenih problema.
- Prskani i hemijski tretirani materijali – izbegavaj ove materijale kako bi sprečila unošenje potencijalno štetnih supstanci u kompost.
- Bojene ili hemijski tretirane kartone – materijali sa bojama i hemikalijama (logično) uglavnom sadrže toksične supstance.
Balansiranje i održavanje komposta
Balansiranje je ključ za stvaranje visokokvalitetnog komposta. To se postiže dobrim odnosom između zelenih i smeđih materijala. Na taj način se zapravo stvaraju optimalni uslovi za mikroorganizme koji taj materijal razgrađuju. Ukoliko materijal nije dobro balansiran, sem lošeg kvaliteta komposta, sam proces će biti usporen i stvaraće se neprijatni mirisi.
Izvor: Canva
Kako balansirati kompost?
- Kada dodaješ kuhinjske ostatke, dodaj i smeđe materijale poput suvog lišća ili kartona.
- Kompost redovno okreći ili mešaj. Tako pomažeš da se materijal pravilno rasporedi i obezbeđuješ cirkulaciju vazduha.
- Zelene i smeđe materijale ređaj u slojevima.
- Prati vlagu materijala. Ako je kompost suv, dodaj malo vode. Ako je kompost previše vlažan, dodaj više smeđih materijala.
Lako je i logično – zar ne?
Kontejner (posuda) za kompostiranje
Svakako, kada se odlučiš da počneš sa proizvodnjom komposta, trebaće ti kontejner, posuda ili mesto za kompostiranje. U zavisnosti od toga gde živiš i koliko komposta možeš ili planiraš da napraviš, zavisiće veličina samog kontejnera. Ono što je važno da znaš je da ga možeš držati u kuhinji, na balkonu ili u bašti ukoliko je imaš. Možeš da ga napraviš od nečega što već imaš ili da ga kupiš. Danas u ponudi postoje i veoma moderno, pa čak i elegantno dizajnirani kontejneri koji se savršeno uklapaju u različite enterijere. Oni mogu biti napravljeni od različitih materijala, a izbor zavisi od tvojih preferencija, ukusa, budžeta i potreba.
Dakle, kada biraš kontejner za kompostiranje, odaberi onaj koji će funkcionalno odgovarati potrebi tvog komposta, ali i uslovima prostora u kojem živiš. Pre svega, razmotri količinu otpada koju možeš ili želiš da generišeš. Dalje, sagledaj prostor, ali i realno proceni koliko zaista želiš ili možeš da se kompostiranju posvetiš. Nakon toga, odluči se za oblik, veličinu i materijal.
Izvor: Canva
Kontejneri za kuću
Kućni kontejneri za kompostiranje su posebno dizajnirani da budu prilagođeni kućnim uslovima, naročito onima u gradskoj sredini. Laki su, izdržljivi i dostupni u raznim veličinama, oblicima i bojama. Uglavnom omogućavaju i dobru cirkulaciju vazduha, kako bi uspeh kompostiranja dodatno bio osiguran. Takođe, gotovo sve kućne kontejnere je moguće hermetički zatvoriti, čime se sprečava prodor štetočina, ali i širenje mirisa. Kućni kontejneri su uglavnom manjih dimenzija, pa se mogu postaviti unutar kuhinje i trpezarije, na balkonu ili terasi.
Evo nekoliko uobičajenih materijala od kojih se prave kontejneri za kompostiranje:
Plastika
Plastični kontejneri su čest izbor za kućno kompostiranje. Vodi samo računa da izabereš plastiku koja je bezbedna za upotrebu u kontaktu sa hranom.
Inox – nerđajući čelik
Posude od inox-a su trajne i estetski privlačne, otporne na rđu i lako se čiste. Zbog nešto veće cene, ovi kontejneri su obično manjih dimenzija i uglavnom se koriste za skladištenje unutar kuhinje.
Keramika ili glina
Ovi kontejneri su estetski zanimljivi i privlačni, te se veoma lako uklapaju u kuhinjski enterijer. Međutim, nisu previše praktični, jer ne mogu hermetički da se zatvore i ne omogućavaju dobru cirkulaciju vazduha.
Drvo
Drvene kompostne kutije su ekološki najprihvatljivije. Drvo pruža i dobru izolaciju, ali zahteva održavanje kako bi se sprečilo truljenje.
Izvor: Canva
Balkonski i baštenski kontejneri
Ako imaš baštu ili čak veliku terasu, slobodno uzmi u razmatranje kupovinu baštenskog kompostera. Oni su obično većih dimenzija, te omogućavaju kompostiranje većih količina materijala. Modeli koji se drže na otvorenom prostoru, često imaju i otvoreno dno, kako bi mikroorganizmi i crvi mogli slobodno da pristupe kompostu. Takođe, postoji i nešto što se zove kompostni bubanj. To je „uređaj“ koji olakšava okretanje komposta, pa ubrzava sam proces. Idealan je ukoliko želiš brze rezultate i imaš malo više prostora na raspolaganju, ali i više sredstava za početno ulaganje.
Međutim, za otvoren prostor su, u najvećem broju slučajeva, ipak uobičajene takozvane kompostne gomile. To je svakako najbolja opcija ukoliko imaš dovoljno prostora u dvorištu ili bašti. Jednostavno odaberi komad zemlje i ogradi ga po „uradi sama“ metodi – koristeći daske, palete, betonske blokove ili opeke. Ovo je ujedno i definitivno najprirodniji način za kompostiranje. Ali, ono što moraš da znaš, je da, sem većeg prostora, ovakav način zahteva i više brige o ravnoteži kompostnog materijala.
Izvor: Canva
Dobrobit od kompostiranja
Na prvi pogled, kompostiranje se može činiti beznačajnim procesom. Međutim, dobrobit i korist je beskrajno velika. O tome može da se piše i priča u beskraj. Probaćemo da korist „sabijemo“ u tri najvažnija faktora:
- Ukusnija hrana, lepše cveće, zdrava životna sredina – kompost je za biljke daleko zdraviji i delotvorniji od veštačkog đubriva. Uz to, smanjuje se količina otpada i ne koriste se toksični preparati koji trajno truju zemlju i vodu, kao i buduću hranu za tebe i tvoje najdraže.
- Ušteda u novcu – kompostiranje štedi novac kroz eliminaciju veštačkog đubriva i smanjenje otpada. Takođe, doprinosi održivosti i smanjuje emisiju štetnih gasova.
- Lična satisfakcija – dok gledaš kako se otpad pretvara u zemlju bogatu životom, osetićeš veliko zadovoljstvo i ponos. Garantovano!
Svakako, za koji god obim i način da se odlučiš, jedno je sigurno: kompostiranje ti omogućava da budeš svesnija i odgovornija. Dok stvaraš bolje uslove za svoje ili tuđe biljke, stvaraš bolje uslove i za sebe i svoju porodicu, ali i za one koji tek dolaze. Zato, neka ti je srećno kompostiranje!
Izvor: Canva
KAKO BI OCENILI TEKST?
