Golubovi su oduvek zauzimali važno mesto u ljudskoj kulturi, umetnosti, nauci, duhovnom i svakodnevnom životu. Sasvim izvesno, golubovi su i jedna od retkih tako očiglednih veza između prirode i čoveka. Prisutni su širom sveta, na svim meridijanima, prvenstveno zahvaljujući svojoj velikoj moći prilagođavanja i preživljavanja. Međutim, ove fascinantne ptice sa bogatom istorijom i simbolikom koja ih od praiskona vezuje za ljubav, mir i Sveti Duh, „moderni“ čovek naziva „letećim pacovom“.
Danas, kada su nam usta puna uzdizanja, rada na sebi, težnje ka duhovnosti, čistoj životnoj sredini i zdravom životu i dalje dozvoljavamo užasnu nepravdu prema biću koje to ničim nije zaslužilo. Sa druge strane, to biće nas je mnogo zadužilo. Sramota je blaga reč za obilje sablasnih sprava i saveta namenjenih rasterivanju i ubijanju golubova. Sve je predaleko otišlo. Terase i balkoni po gradovima počeli su odavno da liče na izloge za promociju srednjovekovne inkvizicije. Sve češće se viđaju golubovi koji umiru probodeni – na šiljcima i žicama ili zapetljani u mreže njima namenjene – na čast onima koji ih progone. Neretke su i scene dece koja u suzama, preplašena, šutiraju i rasteruju golubove po ulicama i trgovima. Generalno, ljudi golubove sa gađenjem posmatraju i beskrupulozno uništavaju, uz korišćenje ispraznih i krajnje netačnih pežorativnih floskula.
Izvor: Canva
Kako smo, za ime Boga, svi zajedno stigli do ovog užasnog trenutka?
Odgovor na vapaj „kako?“ može da se sažme u nekoliko reči: lažima, opsenom, manipulacijom, zlobom. Ipak, svako od nas zaslužuje pravo da donese sopstveni sud. Zato ovaj tekst – kao pokušaj da se ispravi nepravda i da se razotkriju perfidne laži, za početak. Iako, istini za volju, ovo i nije „samo tekst“ o golubovima, već zaista istinita priča o progonjenim anđelima koji su prešli dalek i težak put. Ovo je i priča o anđelima koji su, uprkos svemu, i dalje među nama.
Poreklo i evolucija
Odgovor na pitanje „Kada je golub nastao?“ možemo da potražimo u dva izvora i uvek će biti isti. Ako za trenutak zavirimo u sakralne spise, neće nam trebati mnogo vremena da shvatimo da su biljni i životinjski svet – samim tim i golub – stvoreni pre nego što je na scenu stupio čovek. No, ako se okrenemo nauci, naći ćemo isti podatak. Sudeći prema fosilnim ostacima, do sada poznatim, golub je star oko 30 miliona godina. Njegov današnji izgled, manje-više, isti je kao i u vreme stvaranja živog sveta na Zemlji.
Izvor: Canva
Prvi pisani tragovi o golubovima nađeni su među hijeroglifima Starog Egipta i Mesopotamije, starim oko 5000 godina. Za ljude tog doba, golub je pre svega bio simbol ljubavi i duhovnosti. Mumificirani golubovi nađeni su i u faraonskim grobnicama. Veruje se i da je golub prva ikada pripitomljena ptica i pretpostavka je da se to desilo pre više od 10.000 godina. No, ako zanemarimo brojke, ostaje nepobitna činjenica da su golubovi uz čoveka od trenutka njegovog postanka, da je korišćen za različite namene i da je, na ovaj ili onaj način, bio važan za sve civilizacije i narode.
Stanište i ishrana
Golubovi su prvobitno naseljavali stene i litice, ali su se sa širenjem ljudi i njihovih naseobina, adaptirali i na urbane sredine – iz nužde, reklo bi se. Današnji gradovi sa visokim zgradama i mostovima, na neki način su zamena njihovom prirodnom staništu. Golubovi se inače hrane zrnevljem, semenjem i voćem. Nažalost, u urbanim sredinama, naročito u velikim gradovima, često su prinuđeni da jedu ostatke hrane koje nađu u blizini ljudi.
Iako je to gotovo uobičajena praksa, hlebne mrvice – testo generalno, ne bi trebalo da bude hrana za golubove.
Činjenice i zanimljivosti
Iako ih čovek u svom neznanju i oholosti ponižava, golubovi spadaju u najinteligentnija bića na planeti. Jedan od znakova visoke inteligencije je to što golub prepoznaje svoj lik u ogledalu. Tu sposobnost ima još samo 5 životinjskih vrsta van porodice sisara. Pored toga, brojni naučni eksperimenti su dokazali da golub prepoznaje i pamti različita ljudska lica, čak i na fotografijama.
Takođe, na osnovu onoga što do sada znamo, golub generalno ima izvanredno pamćenje. Može da zapamti i prepozna 58.000 različitih slika. Međutim, tu nije kraj iznenađenjima. Istraživanjem se došlo do zaključka da golub sa razumevanjem može da razlikuje i 26 slova alfabeta, te da ih i poveže u jednu celinu. I upravo su baš ove osobine bile presudne da čovek, još u davnim vremenima, počne da koristi goluba kao prenosioca poruka, tajni, važnih obaveštenja. Zbog svojih velikih zasluga, golubovi pismonoše su opevani, odavana im je velika počast, te imaju i svoje spomenike širom sveta.
Izvor: Canva
Golub bez problema gleda u sunce. Iako u proseku leti brzinom od oko 100 km/h, ima neverovatnu moć precizne orijentacije i navigacije. Uprkos tome što danas znamo da golub tokom leta koristi elektromagnetno polje Zemlje, sunčevu svetlost i zvukove, ipak nam nije do kraja poznato kako se orijentiše. Neke vrste golubova mogu da razviju i brzinu od 160 km/h i u stanju su da prelete oko 1.000 km bez sletanja.
Životni vek goluba je oko 15 godina. Međutim, u gradskim sredinama, on je, zbog neadekvatne ishrane i proganjanja, znatno kraći. Sa druge strane, u ruralnim krajevima ili u kontrolisanim uslovima (uzgoj) životni vek je oko 20 godina.
Izvor: Canva
Od ptice mleko
Gotovo da nema osobe koja ne zna za narodnu izreku „od ptice mleko“. Nju uglavnom koristimo kada želimo da simbolički predstavimo ili nešto izuzetne vrednosti i gotovo nestvarne raskoši ili nešto što je u realnom životu nemoguće. Međutim, „ptičje mleko“ ipak postoji i to je neverovatna osobenost samo golubova, flaminga i carskih pingvina. Ali, kako je teško poverovati u to da su naši preci putovali u egzotične krajeve i tamo se upoznali sa ovom fascinantnom pojavom, sva je prilika da je ova narodna izreka nastala baš zahvaljujući golubovima.
Radi se o veoma interesantnom primeru evolucije koji je sličan sistemu laktacije kod sisara. „Ptičje mleko“ zapravo ima istu funkciju kao mleko sisara, samo se proizvodi na drugačiji način i to kod jedinke oba pola. Svoje „mleko“ golubovi proizvode u vojci (proširenju jednjaka) i njime svojim mladima, poput sisara, ne samo da obezbeđuju hranljive materije, već im jačaju i imunitet. Inače, golubovi o ptićima u gnezdu brinu oko 2 meseca.
Vole se kao golub i golubica
Još jedna narodna izreka i često korišćen motiv u poetskom izražavanju je „vole se kao golub i golubica“. I ova „mudrost“ je utemeljena u realnosti, jer su golubovi po prirodi monogamni i veoma posvećeni izabranom partneru. Oni svakodnevno, uz prepoznatljivu „pesmu“, jedno drugom iskazuju naklonost. Uz to, čini se da kod golubova, period udvaranja nikada ne prestaje. Takođe, golub je i veoma lojalno biće koje tu svoju osobinu i te kako zna da pokaže.
Izvor: Canva
Golub kao sveta ptica
U starim civilizacijama Sumera, Mesopotamije i Egipta na primer, golub je zaista bio sveta ptica. O simbolici koja je goluba vezivala za ljubav, duhovnost, nadu i mir, saznajemo iz pronađenih pisanih tragova, rukotvorina, umetničkih dela, ali i sačuvanih predanja.
U islamu je golubu takođe data značajna „uloga“ sa jasnom simbolikom. Postoji mnogo priča koje ističu vrednosti ove divne ptice. Jedna od njih je i ona u kojoj se govori o tome da kada se džini (zli duhovi) poigravaju sa decom, golubovi lepetom svojih krila odvlače zlo od njih, ali i pozivaju na molitvu na kraju noći.
Golub kao simbol Svetog Duha
Golub kao sveta ptica prepoznat je i u hrišćanskom svetu. U Knjizi Postanja (8:6-12) opisano je kako se golub, nakon Potopa, sa svežom maslinovom grančicom u kljunu, vratio na arku. Noi je tada golub zapravo doneo znak da su se vode povukle i da je zemlja ponovno plodna i spremna za život. Maslinova grančica koju je golub doneo predstavlja mir i Božju obnovljenu naklonost prema čovečanstvu. Sa druge strane, golub, kao glasnik ove dobre vesti, postao je univerzalni simbol mira i nade. Ova veza goluba sa Božjim planom spasenja prenosi se u Novi Zavet, gde golub postaje simbol Svetog Duha.
Izvor: Canva
Sva četiri Jevanđelja pričaju nam o tome da se prilikom Isusovog krštenja u reci Jordan, dogodilo nešto neobično i sveto. Tom prilikom, nebesa su se otvorila i Sveti Duh je sišao na Isusa u obliku goluba. I upravo ovo predanje je svedočanstvo o golubu kao simbolu Svetog duha, vidljivom znaku Božje prisutnosti i potvrde Isusove Božanske misije.
Od tih davnih vremena, pa do danas, golub je ostao čvrsto ukorenjen kao simbol Svetog Duha i postao je široko prihvaćen u hrišćanskoj umetnosti, ikonografiji i liturgiji. Takođe, i u svetovnoj umetnosti širom sveta, ova nežna, krotka i blaga ptica, simbolizuje bliskost i blagost Božje prisutnosti, Božji duh ljubavi, mira i svetlosti.
Izvor: Canva
Od crteža do globalnog mirovnog pokreta
Jedna od najprepoznatljivijih slika 20. veka zapravo je Pikasov crtež „Golub mira“ iz 1949. godine. Ovaj minimalistički, ali vrlo izražajan crtež, rađen je za potrebe Prvog svetskog kongresa za mir, održanog u Parizu i Pragu. Nakon toga, golub na Pikasovom crtežu postao je, za ljude širom sveta, jedinstven i opšte prihvaćen simbol mira i globalnog mirovnog pokreta. I sam Pikaso je zbog ovog dela i svog angažmana u mirovnim pokretima postao poznat kao umetnik mira.
Ovaj crtež, iako jednostavan po svojoj formi, nosi duboku poruku koja je odjeknula širom sveta i ostala relevantna i danas.
Sunovrat goluba – od Svete Ptice do „letećeg pacova“
Golubovi su prošli dug put od omiljenih, svetih ptica i simbola ljubavi, nade i mira do „letećih pacova.“ Ova promena percepcije nije se desila preko noći, već je rezultat niza faktora povezanih sa urbanizacijom i promenama u društvenim stavovima izazvanim najčešće medijskim manipulacijama u cilju sticanja profita.
Izvor: Canva
Urbanizacija i prenaseljenost
Kako su ljudi sve više otimali i prisvajali prirodna staništa i resurse, kako su se gradovi sve više širili, tako su se i golubovi sve više selili u urbana područja. Pre svega zbog toga što su gradovi obilovali sigurnim mestima za gnežđenje, golubovi su tu trajno i ostali. S obzirom na to da su vrlo prilagodljivi, relativno brzo su postali jedna od najbrojnijih ptičijih vrsta među stanovnicima gradova. I upravo ih je ta činjenica kvalifikovala kao idealnu metu osude i predmet progona.
Status goluba kao „svete ptice“ i simbola mira, u današnjem svetu je i dalje, na nekom nivou, zadržan. Ipak, golubovi su počeli da budu viđeni kao velika smetnja u prenatrpanim gradovima. Njihova brojnost, oštećenja na objektima izazvana golubijim fekalijama i žigosanje kao izvora zaraze i prenosilaca bolesti, stvorili su sliku goluba kao štetnog stvorenja – sliku koja ne odražava njihovu pravu prirodu.
Izvor: Canva
Zamena teze
Golubove čovek naziva „prljavom“ životinjom, što je apsolutna neistina. Njihova jedina veza sa prljavštinom je rezultat života u bliskom kontaktu sa ljudima. Naime, golub, kao i ostala živa bića, ima snažan nagon za preživljavanjem. Da im „gradski čovek“, umesto gomila đubreta koje sam proizvodi i rasipa svuda unaokolo, omogući ono čime se oni u prirodi inače hrani, golub, kao inteligentno biće, nikada ne bi prišao otpacima.
Samo zbog svoje prisutnosti na ulicama i u parkovima, gde su često viđeni kako jedu otpatke i ostavljaju izmet, ljudi su golubove su počeli da povezuju sa prljavštinom i nehigijenom. Zato je nazivanje goluba „letećim pacovom“ zapravo zamena teza. Osuđujući posledicu, ljudi skreću fokus sa lične odgovornosti.
Izvor: Canva
Među svim lažima, jedina istina se može prepoznati u delu o golubijem izmetu. Naime, zbog određene doze kiselosti, golubiji izmet u većim količinama zaista može oštetiti kamen, beton i metal, što stanovnike gradova dodatno veoma frustrira. Međutim, interesantna činjenica je i to da, ma kakvu materijalnu štetu golubiji izmet prouzrokovao, ona ne može da se poredi sa tonama fekalija koje stanovnici grada svakodnevno proizvedu. Ljudski „organski otpad“ pohranjuje se u zemlju i vodu, čime se ekosistemu, ali i prirodi uopšte, nanosi trajna, a neretko i nepopravljiva šteta.
Ali, jasno je da je to tema o kojoj ljudi nerado pričaju. Svakako, daleko je lakše fokus sopstvene lenjosti i neodgovornosti preusmeriti na „neme“ svedoke globalne propasti. Jer, onaj ko ne ume da priča, neće moći ni da se odbrani – jasno.
Izvor: Canva
Neopravdani strah od širenja bolesti
Iako ljudi ne mogu da se direktno zaraze od golubova, ipak postoji percepcija da su baš oni nosioci bolesti poput ornitohitoze, salmoneloze i histoplazmoze. Ova percepcija je dovela do toga da se golubovi posmatraju kao pretnja javnom zdravlju. Međutim, važno je razumeti naučne i dokazive činjenice koje se odnose na ove bolesti kako bi se izbegle predrasude i neosnovani strahovi. A one govore posve nešto drugo.
Istina je da golubovi mogu biti nosioci mikroorganizama koji izazivaju navedene bolesti – uostalom kao i većina drugih bića. Ali, istina je i da je rizik od infekcije za ljude toliko nizak, da je gotovo zanemarljiv, pogotovo ako se poštuje minimum osnovnih higijenskih mera. Kako bi slika bila još jasnija, mora se naglasiti da golubovi nisu primarni prenosnici bolesti, te da je njihov potencijalni uticaj, blago rečeno, preuveličan.
Zašto se satanizacija golubova tako uporno sprovodi?
Mediji često prikazuju golubove kao smetnju i prenose neistine, uz potpuno odsustvo bilo kakvih normi – etičkih i ljudskih za početak. To u mnogome dodatno učvršćuje negativne stavove u javnosti. Filmska industrija i televizijska mašinerija koriste golubove kao simbol nečistoće i akcentuju ih kao jedan od centralnih problema u urbanim sredinama.
Pop-kultura i uspostavljeni trendovi na društvenim mrežama, samo su nastavile i dodatno učvrstile ovu nepravdu. Zbog toga se golubovi često prikazuju na način koji se može nazvati „jeftinim humorom“. Uz ogroman animozitet koji se očitava, suština je da se golubovi obeleže kao „persone non grata“.
Izvor: Canva
Na posletku – ali nikako najmanje važno – ne sme se nipošto zanemariti korist koju, kroz satanizaciju golubova i apel za zaštitu javnog zdravlja imaju određene institucije, grupacije i lobiji. U prvom redu, tu su farmaceutska i druge industrije, ali, kako u poslednje vreme vidimo i specifične grane privrede poput trgovine na primer.
Tužno ili ne, ali istorija i psihologija nas uče, a dešavanja kojima smo savremenici nam uvek pokažu da kada se čovek na ovakav način „angažuje“ da nešto propagira, uvek je u pozadini korist. Ona može biti i materijalna i nematerijalna, ali je svakako na nivou lične, samožive i bahato stečene koristi. A takva korist je trenutna dobrobit samo za pojedince ili manje grupe, nikako ne i za kolektiv. Zbog toga se veoma retko ili nikako ne priča o naučnim činjenicama i dokazima, a svako ko prenosi drugačiju poruku, uglavnom biva skrajnut na marginu. Tako do prosečnog stanovnika grada neće stići ni drugi, potencijalno veoma važni podaci.
Golub kao izvor vrednog resursa – činjenica koja se krije
Naime, u ne tako davnoj prošlosti, upravo je golubiji izmet bio veoma vredan resurs, koji su ljudi pažljivo prikupljali i neretko oružjem branili od eventualnih lopova. U Engleskoj je tako korišćen za proizvodnju baruta i bio je cenjena sirovina. Međutim, golubiji izmet je još cenjeniji i poznatiji bio kao izuzetno korisno poljoprivredno đubrivo.
Za sve ostalo, a vezano za pravu istinu o golubovima, dovoljno je da današnji „urbani“ čovek, makar malo izađe iz grada, te da pukim posmatranjem i logičkim razmišljanjem dođe do sopstvenog zaključka. Oni koji imaju malo više sreće, imaće priliku da upoznaju i ponekog istinskog zaljubljenika u ove divne ptice, koji će im preneti još pregršt zanimljivosti „sakrivenih“ od očiju javnosti.
Birmingemski roler; Izvor: privatna arhiva, Miljan Bolješić
Golub kao neraskidivi deo življenja
Uprkos globalnom progonu, uzgoj golubova ne samo da nije prekinut, već je i znatno povećan. Tako danas razlikujemo preko 300 različitih, registrovanih rasa. Svaka od njih ima svoje specifičnosti i precizno definisane karakteristike koje se potvrđuju i unapređuju vremenom. Među njima ima i naših golubova, jer, kao i u ostatku sveta, golubarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju. Uzgajivači rado pokazuju svoje golubove, razmenjuju iskustva, pišu knjige i naučne radove, ali se i takmiče u brojnim sportskim (letačkim) disciplinama i lepoti.
Jedan od takvih iskrenih i strastvenih zaljubljenika u golubove je i Miljan Bolješić, koji je sa odgojem počeo još kao dečak od 10-tak godina. Na pitanje „Šta je po tebi golub?“, Miljan bez oklevanja odgovara „Mir!“.
Izvor: privatna arhiva, Miljan Bolješić
Kada golub, umesto simbola, jeste mir
„Zaista“ – nastavlja Miljan – „kada sam sa golubovima, osećam istinski mir. Međutim, nepravedno je baviti se njima bez iskrene ljubavi i posvećenosti. To podrazumeva stalno učenje i veliki rad. I to mora da se kaže. Ali, iako često postoje mnoge prepreke i teškoće, nagrada koju donose golubovi kada ih pustiš u svoj život, je neprocenjiva.“
Turske takle (Mardin); Izvor: privatna arhiva, Miljan Bolješić
Miljan je svoju suživot sa golubovima, koji evo traje gotovo pune 2 decenije, započeo sa vršačkim prevrtačem u kojeg se, kako sam kaže, zaljubio na prvi pogled. Družio se i sa turskim taklama, adamom, obrušivačima, rolerima, perikerima. Danas je veoma posvećen uzgoju nestvarno lepih lepezana. O svakom ovom golubu, ali i o golubovima generalno, Miljan zna gotovo svaki detalj i sa ushićenjem o njemu priča. A ta priča je zapravo priča bez kraja, jer kada se nešto srcem, iskreno voli, onda to postane bezvremeno.
Turske takle (Mardin) i Vršački prevrtač; Izvor: privatna arhiva, Miljan Bolješić
Poruka umesto zaključka
Na pitanje „Šta ti je cilj u uzgoju, a šta želja?“ Miljan kaže:
„Primarni cilj mi je da, družeći se sa golubovima, nastavim da oplemenjujem sopstvenu dušu i život. Želim da, svojim radom i primerom, doprinesem širenju istina o golubovima. Ali, najveća želja mi je da ljudi konačno u golubovima prepoznaju njihovu istinsku vrednost i ono što oni zaista jesu – predivne, prepametne, lojalne, krotke, umiljate i, nadasve, više nego plemenite ptice.“.
Lepezani; Izvor: privatna arhiva, Miljan Bolješić
Trenutak da se zastane i postavi pitanje: zar nije baš to „ono pravo“ što nam je sve vreme potrebno? Nije li suština baš u tome da vidimo istinsku vrednost u drugom biću i da u njemu prepoznamo ono što ono zaista jeste? Zašto uporno odbijamo da to učinimo?
Vreme je za rehabilitaciju golubova
Kao društvo, sada zaista imamo priliku da promenimo način na koji gledamo na golubove – nepravedno progonjene anđele. Umesto da ih smatramo štetnim, svako od nas ima mogućnost da izabere da ih vidi kao delikatne čuvare starih vrednosti i simbole ljubavi, nade i Duha Svetoga. Njihova prisutnost u našim gradovima može nas podsetiti na jednostavne, ali duboke istine: mir nije nešto što se pronalazi spolja, već nešto što nosimo u sebi.
To što su golubovi još uvek među nama, zapravo je podsetnik na univerzalne vrednosti ljubavi i duhovnog prosvetljenja. Zato, umesto gneva, svako od nas ima i slobodu da se seti da je golub zapravo čuvar svetosti i simbol božanske iskre koju svi mi nosimo u srcima. Da li će tako i biti – lična je odluka svakoga od nas, jer će i posledica, bila ona dobra ili loša, biti posve lična.
Izvor: Canva
Budimo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi
Davne 1995. godine, deo besede Blaženopočivšeg Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla, postao je čuvena izreka „Budimo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“. Njena suština je zapravo u mudroj poruci upućenoj, pre svega onima koji misle da se dobrota više ne ceni i da nije poželjna kao osobina:
„Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci (vukovi – prim.aut.) ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci. Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više. A paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost. Ni jedno ni drugo više, nego hajde da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi.“
Izvor: Canva
Sem izuzetne vrednosti koju ova poruka u sebi nosi, ona ujedno postavlja i vrlo ozbiljno i delikatno pitanje:
Ako čovek svakodnevno nastavi da uništava i progoni sve anđele na Zemlji, na koga će se onda sutra ugledati i po čijem modelu razvijati?
Odgovor, a ujedno i zaključak ove priče, uprkos uobičajenoj praksi, naprosto nije korektno niti moralno napisati. Ovaj odgovor ne bi trebalo da bude nametnut, jer ga, istini za volju, svako od nas samostalno već zna i prepoznaje. Jer on je zapravo skup onoga što u sebi imamo, onoga što gajimo i razvijamo, te će ga zato svako, veoma lako naći i obznaniti, ukoliko to istinski želi.
Izvor: Canva
KAKO BI OCENILI TEKST?
