Oružje. Sama reč zvuči dovoljno zlokobno, bez obzira o kakvoj se vrsti radi. Zna se čemu služi, znaju se posledice, a znaju se i ekonomski aspekti njegove proizvodnje i prodaje. Ipak, u ovom tekstu se nećemo baviti ovim pojmom u tom smislu, već ćemo navesti koje sve zabranjeno oružje postoji u svetu, kao i da li se još uvek koristi, uprkos zabranama.
1. Hemijsko oružje
Izvor: https://wamu.org/
Nervni agensi poput sarina i VX-a, iperit i hlor su zabranjeni Konvencijom o hemijskom oružju (CWC) iz 1993. godine. Ovi otrovi izazivaju gušenje, opekotine i smrtonosna oštećenja organizma, a zabranjeni su zbog svojih neselektivnih i nehumanih efekata na ljude i životnu sredinu.
Ipak, poslednji potvrđeni slučajevi upotrebe hemijskog oružja dogodili su se tokom građanskog rata u Siriji. U tim incidentima, međunarodne organizacije i posmatrači su dokumentovali upotrebu otrovnih hemikalija poput sarina i hlora protiv civilnog stanovništva.
2. Biološko oružje
Oružje koje koristi bakterije, viruse ili toksine da izazove bolest ili smrt kod ljudi, životinja i biljaka zabranjeno je Konvencijom o biološkom oružju (BWC) iz 1972. godine. Primera radi, antraks, boginje i botulinski toksin mogu izazvati pandemije i predstavljaju ozbiljnu globalnu pretnju.
Uprkos nedostatku potvrđenih slučajeva upotrebe biološkog oružja u skorijoj prošlosti, potencijalna pretnja ostaje, s obzirom na napredak u biotehnologiji.
3. Nuklearno oružje
Izvor: https://science.howstuffworks.com/
Iako nije univerzalno zabranjeno, nuklearno naoružanje je ograničeno kroz Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i Ugovor o zabrani nuklearnog oružja (TPNW) iz 2017. godine. Ovi ugovori imaju za cilj smanjenje broja nuklearnih bojevih glava i sprečavanje katastrofalnih posledica po čovečanstvo i okolinu.
4. Kasetne bombe
Kasetne bombe rasipaju više manjih eksplozivnih naprava na širokom području, često ostavljajući neeksplodirane ostatke koji predstavljaju dugoročnu opasnost za civile. Konvencija o kasetnoj municiji (CCM) iz 2008. godine zabranjuje njihovu upotrebu, proizvodnju i skladištenje. Ovo oružje je bilo korišćeno u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine.
5. Protivpešadijske mine
Protivpešadijske mine ostaju aktivne godinama nakon završetka sukoba, ugrožavajući civile i decu. Otavska konvencija (Mine Ban Treaty) iz 1997. godine zabranjuje njihovu upotrebu, ali neke zemlje (Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Indija, Pakistan, Iran, Izrael, Severna Koreja, Mjanmar) još uvek nisu potpisale ovaj sporazum.
6. Zapaljivo oružje
Izvor: https://apjjf.org/
Oružje poput napalma i belog fosfora izaziva stravične opekotine i uništava velika područja. Njihova upotreba je ograničena Konvencijom o određenim konvencionalnim oružjima (CCW), a napadi ovim sredstvima na civilne ciljeve smatraju se ratnim zločinom.
7. Oružje sa zaslepljujućim laserima
Lasersko oružje dizajnirano da trajno ošteti vid zabranjeno je Protokolom o zaslepljujućim laserima iz 1995. godine. Ova vrsta oružja se smatra izuzetno okrutnom jer ostavlja trajne posledice bez trenutnog smrtonosnog efekta. Iako nema potvrđenih slučajeva upotrebe oružja sa zaslepljujućim laserima, razvoj drugih vrsta laserskog oružja, poput sistema za protivraketnu odbranu, i dalje napreduje u brojnim zemljama. Na primer, Ukrajina je nedavno predstavila lasersko oružje pod nazivom „Trozubac“ (Tryzub), ali detalji o njegovim mogućnostima i potencijalnoj primeni još nisu u potpunosti poznati.
8. Zatrovani i eksplozivni meci
Meci koji se rasprskavaju, šire ili eksplodiraju pri udaru (kao što su dum-dum meci) zabranjeni su Haškim konvencijama iz 1899. i 1907. godine. Oni uzrokuju prekomerna oštećenja tkiva, što ih čini nehumanim u vojnoj upotrebi.
9. Kontroverza oko LRAD uređaja
Izvor: https://danimex.com/
Dugodometni akustični uređaj (LRAD) nije zvanično zabranjen, ali njegova upotreba izaziva brojne kontroverze zbog mogućnosti zloupotrebe i ozbiljnih zdravstvenih posledica. Za razliku od hemijskog, biološkog ili nuklearnog naoružanja, LRAD se klasifikuje kao neletalno oružje i najčešće se koristi za kontrolu mase, emitovanje upozorenja i vojne ili pomorske komunikacije. Međutim, njegova sposobnost da emituje izuzetno jake i usmerene zvučne talase može izazvati trajna oštećenja sluha, dezorijentaciju i jak bol, što izaziva zabrinutost organizacija za ljudska prava.
LRAD uređaji mogu emitovati zvuk jačine preko 150 decibela, što je daleko iznad praga za trajno oštećenje sluha (oko 85 decibela). Policijske i vojne snage koriste ih za razbijanje protesta, kontrolu nereda, a primenjuju se i u odbrani brodova od piratskih napada.
Gde se koristio LRAD uređaj poslednjih godina?
- SAD (Pitsburg, 2009)
Tokom protesta u Pitsburgu 2009. godine, LRAD je korišćen od strane policije kako bi rasterali demonstrante. Upotreba ovog uređaja dovela je do trajnog oštećenja sluha jedne osobe, koja je bila izložena izuzetno snažnom zvuku. Iako se nisu dogodile masovne povrede, ovaj incident je izazvao zabrinutost zbog potencijala LRAD-a da izazove ozbiljne posledice na zdravlje.
- Australija (Sidnej, 2020)
Na protestima „Black Lives Matter“ u Sidneju, 2020. godine, LRAD je korišćen kako bi se raspršili demonstranti. Ovaj incident izazvao je ozbiljne zdravstvene reakcije među učesnicima, uključujući bolove u ušima, mučninu, glavobolje i dezorijentaciju. Iako nije bilo smrtnih slučajeva, mnogi učesnici protesta su prijavili ozbiljne fizičke efekte i traumatična iskustva. Postoje i izveštaji da je nekoliko ljudi bilo hospitalizovano zbog uticaja LRAD-a, uključujući i osobe sa prethodnim zdravstvenim oboljenjima koja su pogoršana ovim zvučnim talasima. Upotreba LRAD-a na protestima podigla je i politička pitanja o njegovoj zakonitosti i etici.
- Kanada (Otava, 2022)
Tokom protesta „Freedom Convoy“ u Otavi, 2022. godine, kanadska policija je takođe koristila LRAD protiv demonstranata. Demonstracije su bile masivne i obuhvatale su blokadu ulica u centru Otave. Iako nisu zabeleženi ozbiljniji fizički incidenti u vezi sa LRAD-om, korišćenje ovog uređaja izazvalo je zabrinutost zbog njegove efikasnosti u izazivanju bola i fizičkih povreda. U nekim izveštajima se navodi da su demonstranti prijavili ozbiljan stres, nesanicu i stresne reakcije zbog izloženosti LRAD-u, što je dodatno podstaklo debate o njegovoj primeni u civilnim protestima.
Posledice upotrebe LRAD-a
Izvor: https://www.researchgate.net/
Upotreba LRAD-a u protestima i civilnim nemirima ima ozbiljne posledice po zdravlje i prava građana. Među najčešćim posledicama su:
- Oštećenje sluha: Dugotrajna izloženost ekstremno glasnim zvucima može izazvati oštećenje sluha, pa čak i trajnu gluhoću.
- Fizičke povrede: Pored oštećenja sluha, može doći do bola u ušima, glavobolje, vrtoglavice i mučnine.
- Psihološke posledice: Zvučni talasi LRAD-a mogu izazvati anksioznost, stres i posttraumatski stresni poremećaj kod ljudi koji su izloženi ovom uređaju.
- Kršenje ljudskih prava: Kritičari navode da upotreba LRAD-a predstavlja kršenje ljudskih prava, jer može izazvati ozbiljan fizički i psihološki uticaj na demonstrante.
KAKO BI OCENILI TEKST?
