Koliko ljudi danas čitaju? Kakva je ponuda knjiga koja nam se nudi? Zašto je lektira postala sinonim za mučenje? Kada smo došli do stadijuma da u nastavnom programu za osnovnu školu imamo banalizovano skraćene verzije vrhunskih pripovetki, priča i bajki, a umesto cele npr. knjige „Ujka Vanja“, srednjoškolci dobijaju da pročitaju odlomak po izboru? Gde je nestala kultura odlaska u biblioteku? Kada smo došli do tačke da su najprodavanije knjige „napisane“ od strane starleta, kriminalaca i nazovi biznismena?
Gomila je pitanja na koja mi, pojedinci, možemo davati oprečne odgovore. Ipak, u ovom tekstu nećemo pisati o tome, već ćemo malo dublje ući u kontraargumente na sve gore navedeno. Nećemo se baviti ogromnim tiražima nazovi pisaca, opravdanjima da je kriva tehnologija, činjenicom da nove generacije „boli uvce“ da čitaju „Rat i mir“ kada ChatGPT može celu knjigu da im prepriča za nekoliko sekundi.
Osvrnućemo se na vanvremenske vrednosti čitanja, i to onih pravih, papirnih knjiga. Knjiga koje ne blješte sa mini ekrana naših telefona, onih čiju težinu osećamo u ruci i čiji nam se miris uvlači u nozdrve.
Moć čitanja tokom dečijeg razvoja
Izvor: Canva
Iako je sve manje dece koja dobrovoljno čitaju, ona ipak postoje. Njih možemo prepoznati po tome što su dosta kreativnija i elokventnija od svojih vršnjaka koji izbegavaju knjige. Čitanje razvija mnoštvo funkcija u dečijem mozgu, a neke od njih su:
- Govor i komunikacija – Niko ne može da ospori činjenicu da deca koja čitaju imaju bolju komunikaciju sa svojom okolinom. Takva deca će se uvek bolje snaći u razgovoru, kako sa vršnjacima, tako i sa odraslima. Ona će lakše iskazivati svoje potrebe, osećanja i misli, a o uspehu u školi je suvišno i govoriti.
- Mašta i kreativnost – Knjige vode decu u različite svetove. Neke će ih odvesti u zemlju fantazije, što posebno važi za bajke i fikcije. To im može pomoći i u prevladavanju svakodnevnih stresova, koji su, priznaćemo, vrlo brojni.
- Koncentracija i fokus – Činjenica je da deca, a pogotovo tinejdžeri, imaju jako kratku pažnju zbog gomile “online” informacija koje primaju u toku dana. Sa druge strane, knjige nude tempo koji svako od nas prilagođava sopstvenim kapacitetima. To detetu omogućava da se zaista koncentriše na ono što radi i poboljša svoj fokus, koji će vremenom biti sve veći.
- Socijalna inteligencija – Deca se u pričama susreću s različitim likovima i situacijama, što će ih naučiti da nisu centar sveta i da i drugi ljudi imaju emocije i potrebe. To je i uslov da razviju empatiju i razumeju svet oko sebe. Takođe, knjige o prijateljstvu, ljubavi, samopouzdanju ili problemima sa kojima se susreću, mogu im dati perspektivu i podršku.
- Logičko razmišljanje – Knjige koje su napisane u formi zagonetki, detektivskih i misterioznih priča i sl. imaju za cilj da decu podstaknu na razmišljanje i rešavanje problema. Takva deca će se bolje snaći u svakodnevnim situacijama, biće samostalnija i inventivnija, naučiće da praktično misle i reše problem brže i jednostavnije.
- Pismenost – Čitajući knjige, deca na nesvesnom nivou usvajaju pravila pismenosti – gramatiku, pravopis, semantiku. S obzirom da je učenje tih pravila u školi za većinu dece bubanje, čitanje im omogućava da bez ikakvog napora, takoreći kao u snu, nauče kako da se pravilno izražavaju i pišu.
A šta čitanje čini za nas odrasle
Izvor: Canva
Pored svih nabrojanih prednosti za decu, koje između ostalog važe i za nas odrasle, evo još nekih benefita od čitanja:
- Kreiranje zdrave navike – Zar nije bolje uzeti kvalitetnu knjigu nego provesti par sati na mrežama ili gledati TV? Šta nam više prija? Ok, svako od nas ponekad voli da se „zabode“ u neku seriju ili film, ali dobre knjige vrlo lako mogu da zamene i najveća kinematografska dela. S druge strane, koliko puta se zapitamo gde nam je otišlo vreme dok povijenih leđa skrolujemo po telefonu, buljeći u svakojake gluposti? Oči nas peku, vrat krcka, prsti bole. Ponekad smo toliko iziritirani gomilom informacija, da ne možemo da zaspimo. Zašto te loše navike ne bismo zamenili jednom tako opuštenom aktivnošću kao što je čitanje? Udoban krevet, ćebence i listanje stranica omiljene knjige će za našu psihu učiniti više nego bilo koji drugi sadržaj.
- Vreme za sebe – Svi mi koji redovno čitamo, znamo da vreme provedeno uz knjigu nikada nije protraćeno. Bilo da smo čitali 15 minuta ili 3 sata, mi smo to vreme iskoristili samo za sebe. To je nešto što ne delimo ni sa kim i što je samo naše. Bilo da smo uplovili u svet mašte, romantike, straha ili znanja, to je naš izbor, koji će i ljudi oko nas početi da poštuju ukoliko uvide koliko nam znači.
- Filtriranje negativnih sadržaja – Isto kao i deca, i mi odrasli se svakodnevno susrećemo sa gomilom lošeg sadržaja sa svih strana. Naš mozak je preopterećen informacijama što ponekad dovodi i do nervoze, anksioznosti, lošeg raspoloženja i sl. Sa knjigama to ne može da se desi. Prvi razlog je to što smo mi ti koji ih biramo, a drugi je da ćemo se čitanjem mnogo lakše isključiti iz realnosti koja nas pritiska. Zar nije bolje pročitati jednog Markesa nego crnu hroniku u novinama, ili možda Saramaga umesto članka koji opisuje šta je Ceca, Jeca, Neca danas jela za užinu?
- Edukacija i dalje učenje – Bilo da je u pitanju beletristika, popularna psihologija ili stručna knjiga iz određene oblasti, svaka knjiga nas nečemu može naučiti. U skladu sa svojim interesovanjima, biraćemo i one koje su nam potrebne. Neki ljudi su putem dobrih knjiga saznali više nego za sve vreme svog formalnog obrazovanja. Između ostalog, čak i najlošija knjiga nas može naučiti nečemu. Ako ništa, naučićemo kako se ne treba izražavati i kakve knjige treba izbegavati.
Izvor: Canva
A evo i nekoliko zanimljivih činjenica o čitanju:
- Prema istraživanju Evrostata iz 2021. država u kojoj se najviše čita je Norveška, sa 18% redovnih čitalaca. Za njom slede Finska i Estonija, dok je Srbija na 13 mestu sa 8% “knjiških moljaca”.
- Ako čitamo samo 6 minuta pred spavanje, smanjićemo stres za čitavih 68%, što će nam pomoći da mnogo brže zaspimo.
- Ako provedemo sat vremena dnevno čitajući, jedan prosečan roman od 240-250 strana ćemo pročitati za nedelju dana. Tako za godinu dana možemo pročitati oko 48 knjiga.
- Kod ljudi koji čitaju, Alchajmerova bolest se javlja 2.5 puta manje nego kod onih koji svoje vreme provode ispred ekrana.
Izvor: Canva
Da li iz ovog teksta možemo zaključiti da je moć čitanja zaista velika i da je ono jedna od najlepših i najkorisnijih aktivnosti koje treba da uvrstimo u svoj život? Mislim da možemo. Zato ne treba da oklevamo, odlažemo i pronalazimo izgovore, već da se momentalno aktiviramo po ovom pitanju.
Za početak, uzmimo neku knjigu iz kućne biblioteke. Neku koja već dugo godina strpljivo čeka da sa nje dunemo prašinu. Da otvorimo njene stranice i pročitamo šta ima da nam kaže! A kasnije? Ako nastavimo redovno da čitamo, knjiga će nam postati svakodnevni „gedžet“ koji ćemo nosati u torbi i radije se hvatati za nju nego za mobilni telefon.
KAKO BI OCENILI TEKST?
