Svetski dan zaštite životne sredine – simbolika borbe za zdravu životnu sredinu ili još jedan dan kada mnogo pričamo, a ništa ne uradimo?
Sad već jako davne 1972. godine globalna javnost se u formalnom smislu bavila pitanjima zaštite životne sredine. Na konferenciji 1972. doneta je Stokholmska deklaracija koja sadrži principe za očuvanje i unapređenje životne sredine i sprečavanje njenog pogoršanja kroz međunarodnu saradnju. Doneta je i odluka o formiranju UNEP i uspostavljanje Svetskog dana zaštite životne sredine.
Izvor: Canva
Kako je sve počelo?
Za ono vreme zaštita životne sredine bila je prava avangarda, egzotična tema, rezervisana za male krugove naučne javnosti. Ta skupina je desetinama godina unazad, ukazivala na postojanje zagađenja i opasne uticaje određenih industrijskih procesa po životnu sredinu, ali i po zdravlje ljudi.
Prošle godine, uz veliku pompu i opsežne pripreme na globalnom nivou, održana je takođe značajna međunarodna konferencija. Simbolično, opet je održana u Stokholmu. Time je obeleženo 50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Na njoj je sagledano šta je od davne 1972. godine postignuto. Razmatrano je i šta je potrebno uraditi u narednih pola veka kako bi se sprečilo pogoršanje klimatske krize.
Podaci sa prošlogodišnje konferencije
Podaci koji su tada predstavljeni svetu i koji su se mogli naći na sajtu konferencije za svetski dan zaštite životne sredine, kao osvrt na stanje u prethodnih pola veka su zaista zabrinjavajući…
Poražavajuće brojke
- Tokom proteklih pola veka temperatura površine planete je rasla brže nego u bilo kojem ranijem 50-godišnjem periodu u poslednjih najmanje 2.000 godina. Više od 90% zagrevanja koje je izazvao čovek od predindustrijkog perioda desio se posle 1972. godine. Prosečan rast temperature je 2020. bio 1,1 stepen, dok je 1972. prosečan rast bio 0,01 stepen
- Broj stanovnika na planeti se više nego udvostručio, sa 3,8 na 7,9 milijardi, a time se povećao i uticaj ljudi na izvore hrane
- Od 1972. do 2021. koncentracija ugljen-dioksida je povećana za 32%.
- Globalno zagrevanje ima za posledicu i ubrzano topljenje leda. Procenjuje se da se od 1971. do 2009. godine na Arktiku topilo 226 milijardi tona leda godišnje.
- Upotreba električne energije kao krajnjeg izvora energije je 4,8 puta veća nego 1972., što se najvećim delom podmiruje sagorevanjem fosilnih goriva.
- Proizvodnja plastike se povećala za 660%, sa 50 miliona na 380 miliona tona. Količina plastičnog otpada koji svake godine završi u okeanima je 180 puta veća.
- Ljudi su od 1970. istrebili 60% divljih životinja, a za samo 30 godina je uništena polovina koralnih grebena na čitavom svetu.
- Izgubljeno je oko 20% prašuma Amazonije gde je ugroženo više od 10.000 biljnih i životinjskih vrsta. Svake godine na planeti nestane gotovo 10 miliona hektara šuma.
- Ako se temperatura poveća za dva stepena, očekuje se da će se procenat stanovništva izloženog smrtonosnim toplotnim talasima povećati sa sadašnjih 30% na 48-76%. To znači da bi do kraja veka gotovo milijardu ljudi moglo da se suoči sa ekstremnim vrućinama.
- Sa sadašnjim tempom gubitka šuma, do 2050. moglo bi da nestane još 289 miliona hektara. Veliki ekosistemi kao što je Amazonija, mogli bi da propadnu do 2070. Nivo mora bi mogao da se poveća za oko 120 cm, ako se ne smanje emisije gasova s efektom staklene bašte.
- Očekuje se da će se proizvodnja plastike udvostručiti do 2040, što bi za posledicu imalo četiri puta veću koncentraciju mikroplastike u okeanima do sredine veka.
Izvor: Canva
Dokle se stiglo
Godinu dana kasnije gotovo ništa se nije poboljšalo….Najverovatnije bi globalne statistike bile identične sa prošlogodišnjim, jubilarnim.
U očima “običnih ljudi” vrlo je verovatno da su ova pitanja teme nekih globalnih političara. Eventualno naučnika ili posvećenih aktivista, možda plaćenih zaštitnika životne sredine. Kako god vam to izgledalo, statistika nas nemilosrdno podseća na bahat odnos prema Planeti Zemlji. To je edini dom koji imamo i nije da se tiče samo “nekih tamo”. Itekako se tiče svih nas i u mnogo tema možemo naći sopstveno delovanje. Tome u prilog ide ovogodišnja tema.
Svetski dan zaštite životne sredine 2023.
Ova godina posvećena je borbi protiv zagađenja koje potiče od plastike.
Plastika je prisutna u životu modernog čoveka svakodnevno. Za njen nastanak iscrpljuje se priroda, a otpadom od plastike zagađuje se životna sredina preko njenih granica.
Uz slogan „Pobedi zagađenje plastikom“ (#BeatPlasticPollution), svetu se poručuje da su akcije ljudi u vezi sa zagađenjem plastikom bitne. Koraci koje vlade i preduzeća preduzimaju u borbi protiv zagađenja plastikom posledica su ove akcije.
Više o ovogodišnjem danu zaštite životne sredine se nalazi na internet stranici https://www.worldenvironmentday.global/
KAKO BI OCENILI TEKST?
