Leto nam je konačno stiglo – istina, ove godine tek polovinom jula, ali tu je, pa daj šta daš. Napokon uživanje u toploti, kupanju, prirodi, šetnjama, opijajućim zalascima sunca. Zvuči kao romanika iz holivudske kuhinje – akcenat je na „zvuči kao“.
A možda bi tako i bilo, da nema komaraca – odvratnih malih predatora, letećih krvopija čije je podmuklo i dosadno zujanje poput zvuka fanfara koje najavljuju otvaranje vrata pakla.
I koliko god da si mentalno jaka, ne vredi, ne možeš da ih ignorišeš. Ujedaju, piju krv, uleću u oči i uši, zbog njih se češeš kao šugava, a na sve to mozak ti zvoni: virus Zapadnog Nila, denga i žuta groznica, malarija, zika virus…majko rođena, ne da se to prebrojati.
Još ako imaš psa za ljubimca – srčani crv, lajšmanijaza, filarije…strah nas je i da mislimo, a ne da o tome govorimo. Zato i nije čudo što je logična posledica upravo urušenog ti raja na zemlji rečenica koja, manje-više, zvuči ovako: crkli dabogda svi do jednog!
Izvor: Canva
Zamisli svet u kojem slobodno uživaš po lepom vremenu, spavaš pored širom otvorenih prozora, u miru, bez svraba i straha od boleština. Iz te perspektive, istrebljenje komaraca se čini kao potpuno razumno i opravdano.
Ipak, verovala ili ne, to baš i nije pametna ideja. Naprotiv. Sada već slutiš da je odgovor na pitanje „Da li treba istrebiti komarce?“, zapravo negacija i to, ne samo kratko „ne“, već „ne, nikako!“. No, krenimo od početka.
Zašto komarci uopšte postoje?
Od preko 3500 vrsta komaraca, kod nas živi oko 40. Manje poznata činjenica je da se svega nekoliko vrsta komaraca hrani isključivo krvlju ljudi i životinja. Ostatak konzumira nektar i biljne sokove, te su prilično važni za ekosistem kao oprašivači.
Sa druge strane, komarci su i jedna od karika u lancu ishrane mnogih ptica, gmizavaca, vodozemaca, riba, ali i drugih insekata poput pauka ili bubamare. Primera radi, ptice mogu da pojedu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada komaraca dnevno.
To znači da, recimo samo jedan par lastavica, u periodu kada podižu ptiće, prosečno smaže oko 200.000 komaraca mesečno. Deset parova, dva miliona krvopija manje i tako redom. Ko voli da računa, može da se zabavlja unedogled.
Iako je zapravo teško sračunati koliko prirodni neprijatelji komaraca zapravo utiču na smanjenje njihove populacije, postoje neki podaci koji govore da oni predstavljaju nekih 5% u ishrani. Nije mnogo na prvi pogled. Međutim, ako bi nekim čudom komarce zaista zbrisali sa lica Zemlje, tih „nije mnogo 5%“ bi se pretvorilo u 5% manjka koji bi se nečim moralo nadoknaditi.
Naravno, to dalje vodi u novi poremećaj, ne samo lanca ishrane, već celokupnog ekosistema, čiji smo deo i mi sami.
Izvor: Canva
Kako smanjiti broj komaraca?
Znamo, znamo. Sve je to tebi jasno, kao i nama, ali ipak su svrab, alergije i (realni) strah od bolesti jači. U neku ruku i opravdani. Iz tog razloga, čovek i nastoji da utiče na suzbijanje populacije komaraca na razne načine, ali uglavnom bezuspešno.
Jedan od najčešćih i najefikasnijih je zaprašivanje. Međutim, upravo ovde se nalazi i najveći problem. Jer, visoke koncentracije insekticida imaju toksične efekte i na druge insekte, ptice, ribe i ostala živa bića koja su izložena njegovom dejstvu. Usput, komarci vremenom postaju rezistentni na otrove kojima ih prskamo.
Repelenti se smatraju bezbednima za ljude, uprkos upozorenju da se strogo pridržavamo uputstva proizvođača. O eventualnim posledicama dugotrajne upotrebe se ne govori.
Međutim, jasno se skreće pažnja na to da neki ljudi, na pojedine sastojke, mogu imati veoma ozbiljne (trenutne i brze) alergijske reakcije, koje mogu varirati od iritacije kože do vrlo neželjenih efekata. Zato, pažljivo sa njima.
Osim toga, kao i „zaprašivači“, repelenti mogu imati neželjen uticaj i na druge insekte i životinje, naročito naše kućne ljubimce.
Izvor: Canva
U novije vreme, neke zemlje se odlučuju da borbu protiv komaraca vode i na takozvani „ekološki“ način, povećavajući populaciju njihovih prirodnih neprijatelja.
Istovremeno, eksperimentiše se i sa puštanjem u prirodu, u laboratoriji stvorenih, neplodnih mužjaka komaraca. Neke od ovih „akcija“ kratkoročno daju rezultate, ali ostajemo svi zajedno bez odgovora i bez bilo kakve pretpostavke o tome do kakvih će sve poremećaja, tamo negde u bližoj i daljoj budućnosti, sve to zajedno da dovede.
Da li postoji bilo kakva zaštita od komaraca – efikasna i bezbedna?
Čovek modernog doba ne voli da se zamara razmišljanjem o posledicama (bar dok ne bude kasno). Iz tog razloga prvo poseže za spomenutom (brzodelujućom) hemijom.
Ipak, postoje i drugi načini – možda ne toliko efikasni, ali svakako mnogo bezbedniji. U borbi protiv komaraca – onih koji nam piju krv – trebalo bi, za početak iskoristiti ono što o njima znamo.
Komarci mogu da nas primete sa velike udaljenosti, jer kao specijalci u zasedi posmatraju kretanje i detektuju infracrvene zrake od toplote tela. Zato više napadaju one čija je temperatura tela viša – ljude u nekoj „akciji“ ili bebe na primer.
Psi su takođe podložniji ujedima (da ne kažem napadima) komaraca, jer je njihova prirodna temperatura tela viša od naše.
Takođe, privlače ih određeni hemijski signali koje emitujemo i koje mogu da „nanjuše“ i sa 35 metara. Između ostalog, privlače ih ugljen dioksid i mlečna kiselina. Iz tog razloga su, na primer, krupni ljudi, asmatičari ili trudnice znatno primamljiviji komarcima. Ne znamo da li su im i „ukusniji“, ali svakako su lakši za detektovanje.
Dani punog meseca povećavaju aktivnost komaraca i do 500%. Prema nekim studijama, komarci najviše vole nultu krvnu grupu. Pokret domaćina kojim se hrane, povećava ubod komarca i za 50%.
Sve ove činjenice mogu da nam pomognu da se od njih zaštitimo (koliko je god moguće) na prirodan način, bez bojazni da ćemo upropastiti sav živi svet oko nas, a samim tim i sebe.
Izvor: Canva
Praktični saveti
Komarce privlači odeća tamnije boje. I eto sjajnog povoda da prošetaš lanene košulje, svilene haljine ili bilo šta široko, lepršavo i svetlo – leto je, pusti mašti na volju.
Komarci ne podnose jake mirise poput mirisa eukaliptusa, lavande, nane, limunske trave. Sem što možeš svoj balkon ili dom da napuniš ovim biljkama, možeš da koristiš i njihova eterična ulja – kako u prostoru, tako i na koži. Budit kreativna u primeni.
Razblaženim jabukovim sirćetom (1:2 ili 1:1) možeš prskati prostor, ali i okvire vrata i prozora. Jabukovo sirće ne vole ni muve – dodatni razlog da probaš. Ako imatš psa, možeš ga svaki drugi-treći dan poprskati ovim rastvorom, samo vodeći računa da im ne ide u oči ili na neku ranicu ako je imaju. Sem što će odbijati insekte, jabukovo sirće je odlično i za dlaku naših krznenih prijatelja.
Izvor: Canva
Rešenje je u razumevanju i odgovornosti
Potreba da zaštitimo svoje zdravlje, kao i potreba da uživamo u sopstvenom životu su potpuno razumljive. Ali one bi trebalo da su u ravnoteži i sa bezbednošću živog sveta oko nas, kao i sa „zdravljem“ prirode čiji smo deo.
Upravo zbog toga odgovor na pitanje „Da li treba istrebiti komarce?“ ne samo da nije ni lak ni jednostavan, već je daleko složeniji od onoga što se vidi na prvi pogled.
Komarci su, prema dosadašnjim podacima, na našoj planeti više od 400 miliona godina. Kako stvari stoje, ako nas i ne bude, njih će biti. Jer oni su, čemu svakodnevno svedočimo, mnogo prilagodljiviji i izdržljiviji od ljudi.
Možda zbog svega toga ključ rešenja zapravo leži u pronalaženju načina da živimo zajedno sa njima, razumevajući njihovu ulogu u prirodi, a pri tom se odgovorno brinući kako o sopstvenom zdravlju, tako i o očuvanju ekosistema.
Svakako, vreme pred nama će pokazati šta smo sve do sada kroz naše postojanje naučili i koliko smo u stanju da, uz tehnološki rast, razvijemo i sopstvenu svest. U međuvremenu, ne zaboravi da uživaš u letu i svim čarima koje ono donosi, uprkos svemu, pa i komarcima.
KAKO BI OCENILI TEKST?
