Search
Close this search box.

Kolegijalnost: Maže li se to na hleb?

Kolegijalnost: Maže li se to na hleb?-kolegijalnost

Postoje granice koje nas sputavaju – one koje postavlja sistem. Ali postoje i granice koje stvaramo sami. U savremenom svetu, gde je uspeh uglavnom definisan brojkama, a poslovni odnosi hladniji od Severnog pola, kolegijalnost zvuči kao imaginarni termin iz bajke. Seća li se ko šta to uopšte beše?

Da li smo je definitivno zagubili u bespoštednoj trci za profitom? Da li je zauvek iskorenjena u ime uspeha ili se samo dobro kamuflira? Ovo je priča o tome. Možda je vreme da se setimo šta kolegijalnost jeste, kako funkcioniše u praksi i zašto bi svet bio bolje mesto kad bismo je više negovali.

Izvor: Canva

Mara i Lara: Kolegijalnost na testu

Mara i Lara su dve žene srednjih godina, koje bi svako opisao kao poslovno ostvarene. Obrazovane, iskusne, eksperti u svojim oblastima. Obe su se, pre par godina, opredelile za dinamičan svet frilensera, uprkos nesigurnosti koju takav način rada podrazumeva.

Upoznale su se tokom rada na jednom projektu i brzo su razvile odnos pun poverenja i međusobnog poštovanja. Iako već dugo tesno sarađuju, mimo tog zajedničkog angažmana, svaka vodi svoje poslovne bitke na surovom tržištu.

Izvor: Canva

Oglas koji menja perspektivu

Jednog dana, Mara je naišla na perfektan oglas – kao da je pisan za nju. Imala je sve što je potrebno i sigurno bi bila angažovana. Novac joj baš treba, jer je imala gomilu nepredviđenih troškova. Kakav tajming! Šansa da ne dobije ovaj posao je na nivou statističke greške. Međutim, istu šansu imala bi i Lara. Ali, ona nije videla oglas. Mara je to znala. Ako pošalje prijavu, ko će saznati? A i da se sazna, ko bi mogao bilo šta da joj zameri? Samo se javila na oglas, kao i svi ostali – zar ne?

Ipak, Mara nije poslala prijavu. Zašto? Zato što je znala da bi Lara sa svojom specijalizacijom bila, ne samo idealniji kandidat, nego bi je ovaj posao i mnogo usrećio. Stoga je odlučila da, umesto da iskoristi priliku za sebe, prosledi oglas Lari. Lara se prijavila, dobila posao i – žargonski rečeno – „rasturila“.

Izvor: Canva

A Mara? Oseća li gubitak? Ne. Oseća zadovoljstvo što je uradila pravu stvar i omogućila prijateljici da napreduje. Kolegijalnost u svom najčistijem obliku.

I ovde bismo mogle da kažemo „Čiča-miča i gotova priča“. Međutim, ovo nije bajka, već stvaran događaj. Zato ćemo reći da je ovo tek uvod.

Zar ne mora nekom da se smrkne da bi drugom svanulo?

Ovo jeste priča o kolegijalnosti, ali je i priča o hrabrosti potrebnoj da se granice između ličnih potreba i humanosti prepoznaju i prevaziđu. Zato kolegijalnost nije samo „lepa priča“. Ona je životna lekcija, ali i vrednost koja ne može da postoji bez samopouzdanja, empatije i ljudskosti.

U ovom suludom vremenu u kojem se odnosi svode na interes i novčane transakcije, upravo nam kolegijalnost pokazuje da podrška i toplina ipak mogu biti deo poslovnog sveta. Mara je sigurna u svoje sposobnosti i zna da nove prilike za nju neće izostati. Zato njena odluka nije bila rezultat nesigurnosti, već vere u sebe. Znati prepoznati tuđe potrebe i radovati se tuđem uspehu, zahteva emocionalnu zrelost – to nije teorema, već aksiom.

Izvor: Canva

Ko se boji kolegijalnosti još, tri za groš

Razlog zašto izgleda da kolegijalnost uopšte ne postoji, leži u savremenim trendovima i sistemima. Oni nas uče da je sve trka i borba – samo brže, jače, bolje! Zato smo u profesionalnom okruženju često prinuđeni da postavljamo granice – granice između lične ambicije i potrebe da pomognemo drugima. Ljudi su sve manje spremni da dele prilike, znanje i resurse. Kolegijalnost je žrtva takvog mentaliteta.

Izvor: Canva

Ljudi, u takvim nezdravim okruženjima, uglavnom imaju užasan strah od konkurencije. Stoga veruju i u to da je tuđi uspeh pretnja njihovoj prilici za napredak. Iz ovoga se rađa manjak poverenja, pa kolege jedni druge doživljavaju kao rivale, a ne kao saradnike. Poslovne veze postaju sve površnije, uz obavezan oročen rok trajanja na onoliko koliko traje interes.

Kolektivna kultura „targeta i brzih rezultata“ fokusirana na individualnim performansama, obeshrabruje ulaganje u odnose. U takvom okruženju, vrednosti se zaboravljaju, pa empatija i podrška prestaju da budu među prioritetima.

Izvor: Canva

Može li se preživeti i uspeti bez gaženja drugih?

Sistem koji nam je odavno nametnut guši kolegijalnost na kolektivnom nivou. Nažalost, ne postoji sistem pomoću kojeg bismo je ponovo „instalirali“ unutar kolektiva. Ona isključivo zavisi od pojedinca, njegove svesti, vrednosnog sistem i želje.

I Mara i Lara su žene koje znaju mnogo, rade mnogo i žele još više. Međutim, njihov primer pokazuje da kolegijalnost nije stvar slučajnosti, već stvar izbora. U vremenu kada granice postavljamo sami sebi, možda je vreme da jednu – onu koja nas odvaja od drugih – srušimo.

Izvor: Canva

Za početak, trebalo bi da znamo da uspeh nije igra na sve ili ništa, sada i odmah. Sa druge strane, kada pomažemo drugima, otvaramo vrata saradnji, poverenju i mogućnostima koje možda nikada ne bismo imali da smo sami. U tuđem uspehu treba tražiti inspiraciju, a ne pretnju.

Činjenica je da se ulaganjem u sebe i svoje sposobnosti gradi samopouzdanje. Ono je važno, jer samo ako smo sigurni u sebe možemo da pomažemo drugima bez osećaja zavisti i ugroženosti. I baš kao što radimo na sebi, potrebno je da radimo i na odnosima sa kolegama. Poverenje se gradi kroz saradnju koja počiva na otvorenosti, iskrenosti i pomaganju bez očekivanja. A upravo su to stvari koje, ne samo da donose zadovoljstvo, nego stvaraju dobru reputaciju.

Maže li se kolegijalnost na hleb? Ne, ali čini život „ukusnijim“ i bogatijim.

Izvor: Canva

Dakle, kolegijalnost se definitivno ne maže na hleb. Ne donosi ni instant profit, ne plaća račune, niti rešava egzistencijalne probleme. Ali, na kraju dana, kolegijalnost se ni ne meri novcem ili kalorijama. Njena vrednost leži u onome što nas čini ljudima. Njen „potpis“ se nalazi u poverenju, podršci, moralnoj satisfakciji i onom retkom osećaju da smo uradili „pravu stvar“.

Hoćemo li sad svi odjednom postati Mara i Lara? Nećemo. Ali, naše okruženje bi sigurno bilo bar za nijansu bolje kada bismo makar pokušali – zar ne? Jer, u svetu koji isključivo vrednuje individualna postignuća, upravo kolegijalnost može postati tačka preokreta – prilika da zajedno stvaramo bolje mesto za sve.  

Izvor: Canva

KAKO BI OCENILI TEKST?

Loading spinner

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Ne propusti mesečno pismo. Od bumerke – bumerki.

 


    Ovaj web sajt je zaštićen sa reCAPTCHA i primenjuje Google Politiku privatnosti i Uslove korišćenja usluge.

      PODELI
      PODELI
      Dragana Šuica

      Dragana Šuica

      Biram da živim ono što volim - slobodno, bez nametnutih okova. Zaljubljena sam u radost življenja, prirodu, životinje i ljudsku dobrotu. Volim da putujem od prošlosti do budućnosti u polju univerzalnog znanja, ali i da podignem zavese mističnog. Moć reči koristim da istini i skrivenoj lepoti dam vidljiv oblik. Stečena iskustva i spoznaje rado delim, jer verujem u to da smo ovde i sada ZaJedno – da kreiramo i čuda stvaramo.
      Pogledaj komentare (0)

      Ostavite odgovor

      Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

      POVEZANI ČLANCI