Zamišljaš miris kolača, osmehe i šarene lampice koje trepere, dok se u pozadini čuju vesela muzika žagor. Ali, umesto te idile, osećaš samo pritisak koji raste. Lista obaveza raste, troškovi su sve veći, a očekivanja – i tvoja i tuđa – dostižu vrhunac. Kuvaš. Glava ti je pred pucanjem. Zvuči poznato?
Izvor: Canva
Praznici – umesto da budu period radosti, često se pretvore u pravi emotivni rolerkoster. Zato, hajde da zajedno pronađemo način da to promenimo. Hajde da nađemo odgovor na pitanje: Kako smanjiti stres i povećati uživanje?
Izvor: Canva
Društvena očekivanja i savršena slika praznika
Praznici donose visok nivo društvenih očekivanja, jer nas od detinjstva bombarduju „idiličnim slikama“: nasmejane porodice, bogate trpeze, savršeno okićena jelka, pažljivo odabrani pokloni, divne toalete, zagrljaji, poljupci. Te slike, koje, u novije vreme, često viđamo i na društvenim mrežama i u reklamama, uglavnom podstiču nostalgiju i preispitivanje. Zbog toga mogu izazvati osećaj nepripadanja i nedovoljnosti. Takođe, kod onih koji već osećaju stres ili tugu, praznici definitivno pojačavaju ta osećanja. A kao da sve to nije dovoljno – finansijske brige i porodični konflikti, dođu kao trešnjica na vrhu torte.
Ima li rešenja?
Svesno biraj koje priče i slike želiš da pratiš. Fokusiraj se na ono što tebi donosi radost, a ne na ono što ti okolina i društvo nameću.
Izvor: Canva
Nostalgija i preispitivanje
Praznici su često vreme kada se prisećamo prošlih trenutaka – i lepih, ali i onih manje lepih. Ako si izgubila dragu osobu, osetićeš njen nedostatak još intenzivnije. Ako se suočavaš sa izazovima – poput usamljenosti ili finansijskih problema, praznici mogu da ih pojačaju.
Dr. Guy Winch, autor knjige „Emotional First Aid“, objašnjava: Nostalgija može biti dvosmerna. S jedne strane, ona nas podseća na srećne trenutke, ali sa druge, može naglasiti ono što nam sada nedostaje.
Kako da se nosiš s tim? Pokušaj da kombinuješ sećanja sa nekim novim „ritualima“. Na primer, ako se sećaš bake koja je pravila posebne kolače, ispeci ih ove godine sa prijateljima, porodicom ili sama na kraju krajeva. To može uneti toplinu u sećanja i stvoriti nove uspomene.
Izvor: Canva
Finansijski pritisak i konzumerizam
Praznična sezona neretko (kao da) dolazi sa porukom: troši više, kupi veće, bolje, skuplje. Prema podacima „Bankrate“ istraživanja iz SAD-a, 61% ispitanika izjavilo je da oseća pritisak da troši više nego što može priuštiti tokom praznika. Ni na našim prostorima nije ništa bolja slika.
Zato psihologinja Ramani Durvasula savetuje: Umesto da poklanjaš materijalne stvari, fokusiraj se na iskustva. Ljudi se mnogo duže sećaju lepih trenutaka provedenih zajedno nego poklona.
I to jeste istina – znamo to. Međutim, potrebno je samo malo hrabrosti da se napravi iskorak. Usudi se. Probaj. Na primer, organizuj zajednički ručak ili filmsko veče sa voljenima ili sa dragim osobama – to je vrednije od bilo kakvog skupog poklona.
Izvor: Canva
Porodični konflikti i dinamika
Porodice su često „kompleksan i dinamičan skup“. I dok praznici mogu biti prilika za povezivanje, oni takođe mogu otkriti stare nesuglasice i sve gomilice koje su godinama unazad gurane pod tepih.
“Praznici nas stavljaju u situacije gde su očekivanja visoka, a tolerancija niska. Konflikti koji su godinama potiskivani često isplivaju na površinu.” – kaže psihoterapeutkinja Esther Perel.
Šta možeš da uradiš? Pripremi se mentalno – za početak. Ako znaš da će neka tema izazvati sukob, izbegavaj je. Umesto da ulaziš u raspravu, fokusiraj se na lepe zajedničke trenutke i pozitivne stvari. Ako je potrebno, napravi plan za “pauzu” – kratak izlazak ili šetnju. To ti može pomoći da se distanciraš i smiriš.
Izvor: Canva
Vrata sa natpisom „IZLAZ“ postoje
Iako su praznici izazovni, oni nam takođe pružaju priliku da zastanemo, da se osvrnemo i da pronađemo radost u malim stvarima. A sve to je vredno truda uloženog u pronalaženje načina da smanjimo stres i prazničnoj sezoni vratimo istinsku čaroliju.
Evo nekih predloga:
Izvor: Canva
1. Reci “ne” bez griže savesti
Zašto ti je teško da kažeš „ne”? Možda osećaš pritisak da sve stigneš, udovoljiš svima ili jednostavno ne želiš da razočaraš ljude koje voliš? Međutim, psiholozi ističu da odbijanje nije znak sebičnosti već postavljanje zdravih granica. Seti se toga.
Kada kažeš „da” svakom događaju, obavezi ili pozivu, zapravo uskraćuješ sebi dragoceno vreme za odmor i ono što te zaista ispunjava. Umesto da te vodi osećaj krivice, zapitaj se: Da li ovo doprinosi mom uživanju u praznicima ili me dodatno opterećuje?
Izvor: Canva
“Naučiti reći „ne“ ključno je za očuvanje mentalnog zdravlja. Kada odbiješ nešto što te opterećuje, praviš prostor za stvari koje ti donose radost.” – savetuje psihoterapeutkinja Susan Newman.
Napiši listu svojih prioriteta. Ako ti nešto ne donosi sreću ili ne doprinosi tvojim vrednostima, odbij to sa osmehom i bez griže savesti. Na primer, ako te (naporna) rodbina poziva na proslavu koja ti unapred izaziva stres, imaš puno pravo da kažeš nešto poput “Hvala, ali ove godine praznike ću provesti mirnije, sa vama u mislima i srcu.”.
Izvor: Canva
2. Napravi svoj praznični ritual
Zaboravi na unapred definisane “šablone” kako bi praznici trebalo da izgledaju. Umesto da pokušavaš da ispratiš sve – od kuvanja do ukrašavanja – kreiraj praznik u skladu sa svojim željama. Psihologinja Laurie Santos koja proučava sreću, savetuje: Pravi rituali su oni koji ti donose smirenost i radost, čak i ako se potpuno razlikuju od društvenih normi.
Ako voliš da gledaš omiljene filmove u pidžami ili čitaš knjige uz šolju kuvanog vina, neka to bude tvoj način proslave. Ako ti tišina i samoća prijaju, praznični dan može postati prilika za meditaciju ili šetnju prirodom. Bitno je da se oslobodiš osećaja krivice. Nisi dužna da opravdavaš svoje izbore nikome. Praznici su i tvoje vreme – iskoristi ih onako kako ti najviše prija.
Izvor: Canva
3. Delegiraj zadatke
Da li si ti (podrazumevana) „glavna master čarobnica“ praznične atmosfere? Ako sve obaveze padaju na tvoja leđa, nije iznenađenje što se osećaš iscrpljeno. Ali, čuda se ne dešavaju sama od sebe -zar ne? Zato je pitanje: Zašto (za promenu) ne bi podelila zadatke sa onima koji su takođe deo iste čarolije?
Na kraju krajeva, ne zaboravi da deljenje odgovornosti zapravo pomaže da se smanji pritisak i stvori osećaj povezanosti. Ako svako doprinese na svoj način, praznici postaju zajednički projekat, a ne tuđa briga i odgovornost.
Zato, zaduži ukućane ili prijatelje da pomognu u pripremi ili da donesu svoja omiljena jela, da pomognu u dekoraciji ili čak preuzmu deo čišćenja. Ako organizuješ porodičnu večeru, neka svaki član porodice ima zadatak – od postavljanja stola do posluživanja. Na taj način, ne samo da rasterećuješ sebe, već podstičeš i osećaj zajedništva i saradnje.
Izvor: Canva
4. Povedi računa o sebi
Tokom praznika često imamo manje sna, više hrane, više pića i definitivno previše obaveza – a naše telo i um zaslužuju bolji tretman od ovog koji dobijaju. Zato se, kada si iscrpljena, postojeći stres samo pojačava. Iz tog razloga je i briga o sopstvenim osnovnim potrebama ključna za očuvanje mira i energije tokom bilo koje praznične sezone.
Ovo su tri stvari koje spadaju u minimum minimuma koje bi trebalo da uradiš za sebe, dok padaš s nogu da ugodiš svima oko tebe:
- San: Potrudi se da imaš barem 7–8 sati sna – po mogućstvu onog koji nazivamo „zdravim“. Jer, kao što znaš i sama, nedostatak odmora utiče na raspoloženje i sposobnost donošenja odluka.
- Ishrana: Iako su praznične trpeze bogate, pokušaj da nekako balansiraš. Svi znamo koliko je teško odoleti specijalitetima i raznim đakonijama. Zato probaj da bar između obilnih obroka ubaciš sveže voće i povrće, ali i zdrave grickalice pune vlakana – tvoj stomak će ti biti zahvalan.
- Fizička aktivnost: Kratka šetnja na svežem vazduhu ili desetak minuta nekih laganih vežbi istezanja, mogu ti pomoći da se resetuješ i smanjiš napetost.
Kad god primetiš da te stres preplavljuje, koristi tehnike disanja. Primera radi, duboko udahni kroz nos brojeći do četiri, zadrži dah još četiri sekunde, a zatim izdahni kroz usta brojeći do osam. Već nakon nekoliko minuta, osetićeš kako se tvoje telo opušta.
Izvor: Canva
5. Fokusiraj se na ono što imaš, ne na ono što nemaš
“Zahvalnost je veština koja nas uči da cenimo ono što imamo, umesto da jurimo ono što nemamo.” – kaže Brené Brown. A zašto je ovo odličan savet?
Praznici nas često vraćaju u prošlost, što može izazvati tugu. Možda se sećaš nekoga ko više nije sa tobom ili osećaš pritisak zbog stvari koje nisi postigla? Umesto da se fokusiraš na nedostatke, pokušaj da vežbaš zahvalnost. Možeš, na primer, uveče, pre spavanja, da zapišeš bar tri stvari na kojima si zahvalna toga dana. Pri tom, to može biti bilo šta – čak i nešto najmanje na svetu poput osmeha neznanca. Suština je da redovna praksa zahvalnosti menja perspektivu. Vremenom, promeniće se i ona vezana za praznike.
Izvor: Canva
6. Nemoj da žudiš za savršenstvom
Da li tvoja jelka mora da izgleda kao da je za naslovnicu magazina? Da li torte i kolači moraju biti dekorisani kao za takmičenje? Ako je tvoj odgovor „da“, moramo da „srušimo sneška“ i da kažemo da nikome kome je iskreno stalo do tebe neće pamti te detalje. Istina je da se pamti doživljeno, pamte se osećanja. U sećanju ostaju smeh, ljubav, podeljeno vreme.
Priča o savršenim praznicima je mit. Zato, umesto na savršenstvo, savet je da se fokusiraš na emocije koje stvaraš. Praznična atmosfera za pamćenje se ne meri nekom imaginarnom merom za savršenstvo, već količinom topline koja ispunjava prostor i vreme.
Izvor: Canva
Praznici kao vreme za povezivanje sa sobom i drugima
Za vreme ovog ili nekog drugog praznika, daj sebi dozvolu da usporiš. Jer, praznik pripada i tebi. Prepusti se trenutku, dopusti spontanosti da vodi dan i stavi fokus na ono što ti zaista znači. Praznike ne čine pokloni, savršeno postavljeni stolovi ili dekoracija kao iz magazina. Suština praznika nalazi se u ljubavi, zahvalnosti i trenucima koje deliš sa onima koji ti znače.
Zato se seti, ako opet upadneš u haos, ako poklekneš pod pritiskom: istinskoj čaroliji praznika zapravo najviše doprinose trenuci koje provedeš u miru i radosti. Probaj ove godine da bar jedan praznik bude jednostavan – možda se prijatno iznenadiš.
Svakako, ti se pitaš, jer sledeći potez je tvoj.
Izvor: Canva
KAKO BI OCENILI TEKST?
