Da li si se ikada zapitala koliko tvojih uverenja zaista potiče iz tvoje glave? Jer, kada upijamo informacije bez da ih propustimo kroz sito kritičkog mišljenja, postajemo žrtve manipulacije – neretko sa ozbiljnim posledicama. Ako ne razmišljamo, neko drugi će to (rado) učiniti u naše ime. To je propaganda – njena suština. Svrha joj je da nam „(u)štedi“ trud u procesu donošenja sopstvenih zaključaka.
Već imaš neku ideju šta bi to moglo biti, ali o tome se ne priča mnogo, pa nisi sigurna? Upravo zato dižemo (dimnu) zavesu i palimo reflektor. Želimo da upoznamo (ogoljenu) propagandu, kako bismo joj se mogle odupreti – važno je.
Izvor: Canva
Šta je propaganda i zašto je toliko moćna?
Propaganda bi se mogla definisati kao oblik komunikacije usmeren na oblikovanje javnog mnjenja, uverenja i emocija određene grupe ljudi, sa ciljem da se postigne željeni efekat. Za razliku od objektivnog informisanja, propaganda često koristi manipulaciju, selekciju činjenica, emocionalne poruke i ponavljanje kako bi uticala na percepciju stvarnosti.
Propaganda se može koristiti u političke, vojne, ideološke, verske, ekonomske ili čak komercijalne svrhe. Iako vrlo retko, može biti pozitivna – kao na primer propagiranje podsticanja solidarnosti i jedinstva. Ipak, ona je uglavnom negativna. Najčešći primer ogleda se u demonizaciji protivnika i širenju dezinformacija.
Izvor: Canva
Propaganda nije samo laž
Međutim, propaganda nije samo laž. Ona je pažljivo upakovana priča, ponekad sa primesama istine, ali ispričana na način koji vodi do jednog jedinog „pravilnog“ zaključka. Propaganda koristi emocije umesto logike, ponavlja se dok ne postane deo kolektivnog nesvesnog i stvara osećaj da su njene poruke univerzalne istine, a ne samo interpretacije stvarnosti.
Drugim rečima, propaganda je sistematično oblikovanje percepcije. U najboljem slučaju, koristi se za plemenite ciljeve – da ljude inspiriše, edukuje, mobiliše za dobro. U najgorem, ona postaje oružje kontrole, dezinformacija i opravdavanja represije. Nažalost, ovom drugom, svedočimo svakodnevno.
Izvor: Canva
Kako se propaganda sprovodi i kako nas proždire u 10 koraka?
Propagandni mehanizam je jednostavan, ali vrlo efikasan. Zato nas propaganda tako lako uvuče u svoj vir i proždere kao sitan zalogaj. Stoga je veoma važno da se upoznamo bar sa 10 ključnih pravila po kojima se gradi propagandni narativ. Jer, to je i preduslov da joj se odupremo.
1. Jasan neprijatelj – „Mi vs. oni“
Svaka propagandna priča počinje identifikacijom krivca. Tačnije, propaganda (uvek) identifikuje protivnika koji je uzrok svih problema. Na primer, postoji neko ko nam ugrožava egzistenciju, vrednosti, budućnost. Jer, bez neprijatelja nema panike, a bez panike nema slepe poslušnosti.
Jedna od često korišćenih rečenica, na primer, jeste: „Stranci su krivi za našu ekonomsku krizu!“
Izvor: Canva
2. Pojednostavljivanje složenih problema
Problemi koji su zapravo višeslojni prikazuju se crno-belo. U propagandnim narativima nema prostora za nijanse, sve se svodi na jednostavne uzroke i rešenja. Na primer, iako je ekonomija složena, a kriza ima mnogo uzorka, dovoljno je reći da je problem „jedan čovek“, „jedna ideologija“, „jedna nacija“.
„Sve bi bilo bolje da nije njih!“ – zvuči poznato?
3. Manipulacija emocijama
Strah je najsigurniji alat. Ako se ljudi plaše, najlakše ih je izmanipulisati. Alternativno, može se koristiti i ponos, bes, nada, mržnja ili osećaj superiornosti – sve su to alati propagande. Logika se potiskuje u korist emotivnih reakcija.
Izvor: Canva
4. Pozivanje na autoritet
Propaganda se često poziva na poznate ili moćne ličnosti, institucije ili „stručnjake“ koji potvrđuju određeni narativ. Sumnja se guši gotovim odgovorima.
Zato ćemo često čuti „Stručnjaci kažu da je ovo jedini ispravan način.“, bez da nam se navedu njihova imena ili studije na primer.
5. Ponavljanje
Jedna od najmoćnijih propagandnih tehnika je ponavljanje. Jer, ako laž čujemo dovoljan broj puta, ona prestaje da bude laž. Nažalost, ljudi su skloniji da poveruju u nešto što su čuli više puta, čak i ako to nije istinito.
Tako lažna vest, ponovljena u različitim medijima više puta, postaje „opšteprihvaćena činjenica“.
6. Lažni konsenzus
Rečenicama poput „Svi tako misle“, stvara se iluzija da je određeni stav univerzalno prihvaćen, a da su svi koji misle drugačije „izdajnici“, „neprijatelji“ ili „zatucani“. Zvuči poznato?
Izvor: Canva
7. Selektivna upotreba informacija
Informacije koje ne odgovaraju propagandnom narativu se prećutkuju, dok se izabrani podaci prikazuju u preuveličanom svetlu.
Zato ćemo često čuti „Naša zemlja ima najbrže rastuću ekonomiju!“, ali bez pomena da polovina stanovništva odlazi u inostranstvo zbog lošeg materijalnog stanja.
8. Demonizacija protivnika
Protivnici propagande nisu samo ljudi sa drugačijim mišljenjem – oni su „opasni“, „zli“, „pokvareni“, „izdajnici“, „strani plaćenici“ i slično. Cilj je, ne samo da ih niko ne sluša, već da ih što veći broj ljudi mrzi.
Izvor: Canva
9. Lažne dileme
Ljudi se stavljaju pred veštački izbor poput „Ili si sa nama, ili protiv nas“. Tačnije, ili podržavaš propagandni narativ, ili si automatski neprijatelj. Svaki problem biva postavljen na način da postoje samo dve opcije – „naša i njihova“.
10. Simboli, slogani i vizuelna propaganda
Jak vizuelni identitet i upečatljive rečenice pomažu da se propagandna poruka lakše pamti i da se emocionalno veže za publiku.
Nacistička propaganda, na primer, koristila je svastiku, komunisti crvenu zvezdu, a mnoge korporacije koriste jednostavne i pamtljive slogane – baš poput „Just do it“.
Izvor: Canva
Kako se odupreti propagandi?
U modernom svetu, propaganda nije samo domen totalitarnih režima. Ona je prisutna u demokratijama, medijima, marketingu, na društvenim mrežama. Ali, ono što je danas specifično jeste brzina kojom se plasira. Društvene mreže su pretvorile manipulaciju u munjeviti proces – nekada su propagandni narativi zahtevali godine, sada se formiraju u minutima.
Može li se neko odupreti?
Može.
- Razvijaj kritičko mišljenje: Ako ti nešto zvuči kao apsolutna istina, zapitaj se da li si čula drugu stranu.
- Proveravaj izvore: Ko plasira informaciju? Ko ima korist od toga?
- Budi svesna emotivne manipulacije: Kada nešto čuješ, pre nego što reaguješ, zastani i razmisli. Zapitaj se da li te navode na bes, strah, ponos ili neku drugu snažnu emociju? Ako je odgovor „da“, verovatno je propaganda.
- Upoređuj informacije iz različitih izvora: Istina se obično nalazi između ekstrema.
- Ne budi pasivna: Pasivnost je cilj propagande. Čim prestaneš da preispituješ informacije, postala si deo mase kojom je lako upravljati.
Izvor: Canva
Mozak u funkciji ili na autopilotu?
Propaganda nikada nije bila moćnija. Ali, ni mi nikada nismo imali više alata da joj se suprotstavimo. Samo je pitanje da li želiš da razmišljaš ili ti je lakše da drugi misle umesto tebe? Jer, kao što davno reče Džordž Orvel:
„Najbolji način da kontrolišeš nekoga je da ga ubediš da je to što radi njegov sopstveni izbor.“
Istina nije ono što se najviše ponavlja, već ono što se kritički preispituje.
Stoga: Biraš li ono u šta ćeš da veruješ ili je neko već izabrao umesto tebe?
KAKO BI OCENILI TEKST?
