Zašto je selidba jedan od najstresnijih događaja i kako se izboriti?

Verovala ili ne, selidba se navodi kao jedan od najstresnijih životnih događaja. Šta više, svrstava se u istu kategoriju sa velikim životnim gubicima i promenama, poput smrti voljene osobe i razvoda. I ne – to nije samo subjektivni osećaj. Ovom temom bavili su se naučnici iz raznih oblasti, te su ovo zaključci zasnovani na rezultatima studija i istraživanja.

Dakle, nauka potvrđuje da svaka selidba izaziva ozbiljan emocionalni stres i da utiče na naše psiho-fizičko stanje. Srećom, postoje i načini kako da se prepoznaju simptomi, a potom i ublaže posledice. Ali, da bi to bilo moguće, potrebno je da najpre shvatimo proces – zašto i na koji način selidba u tolikoj meri izaziva stresno stanje koje često može da ostavi trajne posledice.

Izvor: Canva

Zašto selidba izaziva toliki stres?

Naš dom nije samo mesto gde nam se nalaze stvari i gde dođemo da prespavamo. Dom je naša sigurna oaza, mesto na kojem stvaramo uspomene, kreiramo naše rutine i osećamo se povezano sa prostorom i ljudima. Naše okruženje stoga ima ogroman uticaj na to kako se osećamo. Selidba menja naše uobičajene obrasce i samim tim izaziva nesigurnost, jer ostajemo bez poznatog okruženja i naše socijalne mreže. Sve što smo do tada smatrali stabilnim se menja. Jer, ljudi se osećaju povezano sa mestom gde žive, pa promena tog okruženja izaziva osećaj nesigurnosti i gubitka. Emocionalna reakcija na ove promene može izazvati anksioznost i depresiju, posebno kod osoba koje teže stabilnosti i sigurnosti u svom okruženju.

Izvor: Canva

Prekid socijalnih veza

Ljudi su takođe i društvena bića, pa kada se presele, dolazi do smanjenja njihove socijalne mreže. To izazaziva osećaj izolacije koji može biti izuzetno ozbiljan. Istraživanje objavljeno 2015. godine, u „Journal of Social and Personal Relationships“, jasno je pokazalo da gubitak bliskih socijalnih kontakata nakon selidbe povećava nivo kortizola – hormona stresa i smanjuje opšti osećaj dobrobiti. Ova studija je istakla i da gubitak emocionalne podrške može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje, naročito kod starijih osoba i onih koji se teško prilagođavaju promenama.

Selidba i uticaj na mentalno zdravlje

Studija iz 2020. godine, objavljena u časopisu „Health Psychology“ ukazala je na to da su ljudi koji se sele u druge gradove ili države, u potrazi za poslom ili obrazovanjem, podložniji simptomima depresije i anksioznosti. Ove posledice su posebno izražene u prvoj godini nakon preseljenja. Uz to, selidba često zahteva i prilagođavanje novim radnim uslovima i društvenim normama, što može dovesti do takozvanog sindroma „kulturnog šoka“, ali i do stresa zbog gubitka identiteta ili nostalgije.

Izvor: Canva

Selidba nije samo problem odraslih

Poseban izazov predstavlja selidba sa decom. Iako se smatra da su deca fleksibilna i lako prilagodljiva, istraživanja pokazuju da su deca koja se često sele sklonija problemima u ponašanju, anksioznosti i poteškoćama u školi. Ove studije ujedno ukazuju i na važnost izgradnje stabilnosti i predvidljivosti u životu dece, gde selidba često narušava osećaj sigurnosti.

Deca osećaju gubitak prijatelja i sigurnosti baš kao i odrasli. Međutim, deca nemaju uvek kapacitete da to jasno izraze. U tom smislu, adolescentski period – period u kojem su socijalne veze ključne, je možda i najosetljiviji period. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na promene u ponašanju dece nakon selidbe.

Izvor: Canva

Finansijski stres: skriveni neprijatelj i osećaj nesigurnosti

Pored emocionalnog stresa, selidba često nosi i veliki finansijski pritisak, što može dodatno doprineti osećaju anksioznosti. Istraživanje sprovedeno od strane „American Psychological Association“ 2018. godine, pokazalo je da finansijska nesigurnost, koja često prati selidbu, pojačava nivo stresa. Ovo je posebno izraženo kod porodica i pojedinaca sa nižim prihodima. Takav vid stresa naročito može da utiče na kvalitet sna, poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti i dodatno oteža emocionalno prilagođavanje novom okruženju.

Nostalgija i emocionalno povezivanje sa starim domom

Takođe, emocionalna vezanost za prethodni dom, može otežati proces prilagođavanja novom mestu. Na to ukazuje i studija objavljena još 2014. godine, u „Journal of Environmental Psychology“. Radi se o tome da ljudi često razvijaju veoma duboke emocionalne veze sa svojim prethodnim domom – mestom na kojem su stvorili uspomene i osećaj sigurnosti. Zbog toga proces odvajanja od ovih emocionalnih veza može izazvati osećaj gubitka, veliku tugu i depresiju.

Izvor: Canva

Simptomi i posledice stresa izazvanog selidbom: kako ih prepoznati?

Iz svega navedenog, jasno je da je stres izazvan selidbom više nego realan i da može imati ozbiljne posledice na opšte psiho-fizičko zdravlje. Međutim, uz odgovarajuću podršku i strategiju, ovaj prelazni period i promene, mogu se ublažiti i olakšati. Ali, da bi to bilo moguće, moramo se upoznati i sa eventualnim simptomima.

Najpre je važno da znamo da se stres izazvan selidbom može manifestovati kroz fizičke, emocionalne i kognitivne simptome. Posledice mogu varirati u zavisnosti od toga koliko je stres intenzivan i koliko dugo traje. Zato, u nastavku, navodimo neke od najvažnijih simptoma i potencijalnih posledica:

Fizički simptomi

• Umor: Konstantan osećaj iscrpljenosti i gubitak energije, često prouzrokovan dugotrajnom napetošću i poremećenim snom.
• Glavobolje: Stres može dovesti do čestih, intenzivnih glavobolja, migrena ili bolova u vratu i ramenima.
• Poremećaji spavanja: Problemi sa uspavljivanjem, noćna buđenja ili nesanica, često se javljaju kao odgovor na anksioznost koju prouzrokuje selidba.
• Probavni problemi: Mogući su simptomi kao što su mučnina, dijareja, gorušica ili sindrom iritabilnog creva, zbog uticaja stresa na probavni sistem.
• Povišen krvni pritisak: Dugotrajni stres može izazvati skokove krvnog pritiska, što predstavlja ozbiljan rizik za srce i opšte zdravlje.
• Slabljenje imunog sistema: Visok nivo stresa može oslabiti imunitet, povećavajući sklonost ka prehladama, gripu i drugim bolestima.

Izvor: Canva

Emocionalni simptomi

• Anksioznost: Osećaj stalne napetosti, nervoze i zabrinutosti, često zbog neizvesnosti oko nove sredine, finansijske nestabilnosti ili prilagođavanja novom načinu života.
• Tuga ili depresija: Osećaj gubitka ili nostalgije za starim domom može dovesti do epizoda tuge, povlačenja ili osećaja praznine.
• Razdražljivost: Ljudi pod stresom zbog selidbe mogu postati impulsivni, neraspoloženi ili nestrpljivi u komunikaciji s drugima.
• Usamljenost: Selidba često podrazumeva prekid starih socijalnih veza i osećaj izolacije, što može dodatno otežati emotivnu stabilnost.
• Emocionalna nestabilnost: Nagli prelazi između različitih emocija – na primer od optimizma do straha – mogu pratiti proces prilagođavanja.

Kognitivni simptomi

• Teškoće s koncentracijom: Zbog stresa, fokusiranje na svakodnevne zadatke može postati teže, a efikasnost u radu i donošenju odluka opada.
• Zaboravnost: Preokupiranost selidbom može izazvati zaboravljanje važnih obaveza ili informacija.
• Zbunjenost: Ponekad se ljudi osećaju mentalno preopterećeno, što otežava jasno razmišljanje i donošenje odluka.

Dugoročne posledice: Šta se dešava ako se stres ne rešava?

Ako se simptomi stresa izazvanog selidbom zanemaruju, oni će se pretvoriti u posledice koje će ostaviti trajan trag na fizičkom i mentalnom planu. Jer, hronični stres povećava rizik od anksioznosti i depresije, ali i drugih zdravstvenih problema poput povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, problema sa imunitetom. Takođe, hronični stres svakako će negativno uticati i na produktivnost i odnose sa najbližima.

Izvor: Canva

Dakle, prepoznavanje problema, pre nego što se „gomila“ stresa pretvori u lavinu, je od ključne važnosti. Neke od najvažnijih posledica hroničnog stresa su svakako i ove u nastavku:

1. Problemi sa mentalnim zdravljem: Dugotrajni stres može dovesti do hronične anksioznosti, depresije ili sindroma sagorevanja (burnout), naročito ako se osećaji bespomoćnosti i preplavljenosti ne rešavaju na vreme.
2. Problemi u odnosima: Stres može izazvati tenzije u porodičnim ili partnerskim odnosima, jer ljudi pod pritiskom postaju manje strpljivi, više razdražljivi i emocionalno distancirani.
3. Smanjena produktivnost: Mentalni i emocionalni stres mogu negativno uticati na radnu sposobnost, kako zbog problema sa koncentracijom, tako i zbog osećaja preopterećenosti.
4. Zdravstveni problemi: Dugotrajan stres može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, može dovesti do slabljenja imunog sistema, dijabetesa, pa čak i povišenog rizika za nastanak mentalnih poremećaja.
5. Poteškoće u socijalnoj adaptaciji: Usamljenost i anksioznost mogu otežati stvaranje novih socijalnih veza, što dalje može dovesti do dužeg perioda prilagođavanja i povlačenja iz društvenog života.

Kako smanjiti stres pre i nakon selidbe?

Na svu sreću, postoje i jednostavne strategije koje ti mogu pomoći da smanjiš pritisak selidbe i da potonju tranziciju učiniš lakšom:

• Planiraj unapred: Postavi realne rokove i nemoj sve ostavljati za poslednji trenutak. Ključ uspeha je u dobroj organizaciji.
• Zadrži stare veze: Održavanje kontakta sa starim prijateljima ili komšijama može pomoći da se osećaš povezanije i sigurnije, čak i ako se seliš daleko. Te veze su most ka prošlosti, što ti može pružiti emocionalnu utehu.
• Pronađi način da zadržiš rutinu: Nova sredina ne znači da sve mora da se promeni. Pokušaj da nastaviš sa starim rutinama – bilo da je u pitanju jutarnja kafa u tišini ili večernje šetnje. Na taj način stvara se osećaj kontinuiteta.
• Uključi se u novu zajednicu: Pronađi aktivnosti u novom kraju, pridruži se grupama ili događajima koji omogućavaju uspostavljanje novih veza. Svakako, povezivanje sa ljudima u novom okruženju može ubrzati osećaj pripadnosti i smanjiti usamljenost.
• Potraži pomoć ako je potrebno: Ako osećaš da ti stres previše otežava svakodnevni život, razgovor sa terapeutom ili nekim drugim zdravstvenim radnikom može biti izuzetno koristan. Stručna podrška svakako može pomoći da se lakše suočiš sa novim emocijama. U procesu rasterećenja, može ti pomoći i iskren razgovor sa bliskom osobom, zato ga ne treba izbegavati.
• Ne uskraćuj sebi zdrav odmor: Odmor je neophodan i tvom telu i tvom umu. Ali, univerzalna formula za dužinu odmora i za način ne postoji. Zato je neophodno da na realnim osnovama proceniš stanje i svog tela i svog uma, te da u skladu sa tim, pomogneš sebi da se regenerišeš na svim nivoima.
• I suze su u redu: Plakanje je vid rasterećenja. Zato je, ne samo potpuno u redu, nego čak i poželjno dati sebi dozvolu za plakanje, ako je emotivni naboj prevelik.

Izvor: Canva

Selidba kao prilika za rast

Ako prepoznaš simptome stresa i aktivno radiš na njihovom ublažavanju, proces selidbe može postati manje bolan i težak, a više uzbudljiv. Jer, selidba jeste stresna, ali je i prilika za novi početak. Formiranje novog doma, izgradnja novih veza i prilagođavanje nepoznatom, mogu ojačati i tvoju otpornost za neke buduće izazovne događaje.

Ako si nekada čula za izreku „Promena je jedina konstanta“, onda ćeš selidbu možda doživeti i kao njen najbolji primer iz prakse. Takođe, selidba je i prilika da „isprobaš“ novu verziju sebe, u novom okruženju. Zato je ponekad zaista dobro, na veliki životni izazov i promenu, gledati sa pozitivne strane, ma koliko teško da bilo.

KAKO BI OCENILI TEKST?