Skraćenice – Da li si i ti sa njima „na Vi“?

Izgubljeni u prevodu

Poslovni rečnik – danas, više nego ikada – liči na mozaik sastavljen od reči koje zvuče kao neka tajna šifra. Pogađaš: mislimo na skraćenice. Broja im se ne zna. I sve ih je više i više. Prokletinje!

Nego, da li si i ti sa njima „na Vi“? Naravno i logično da jesi. Ako ne baš sa svima, ono bar sa dobrim delom. Ali, ne brini. Nisi ni sama ni usamljena. I mi imamo isti problem. Manje-više svi smo kao izgubljeni u prevodu. Zato je ovaj tekst i nastao.

Izvor: Canva

Za početak, želimo da razjasnimo zašto i kako se skraćenice tako brzo implementiraju u sve životne sfere – poslovnu pogotovo. Jer, važno je razumeti proces, da bi se nad njim imala kontrola. Takođe, na kraju ovog teksta, ostavljamo ti listu sa „prevodom“ najčešće korišćenih skraćenica, kao „brzu pomoć“, ako zatreba – da ih ne loviš satima po Google-u.

Od SOS do FAQ

Najpoznatija  međunarodno prihvaćena skraćenica je definitivno hitni poziv za pomoć – SOS. Nastala je još početkom 20. veka, kao odgovor na potrebu za jasnim i brzim signalom za pomoć, prvenstveno na moru. Jednostavnost i prepoznatljivost su doprineli širenju i usvajanju ove skraćenice svuda po svetu. Međutim, osim „nasušne potrebe“, korišćenje skraćenica često ukazuje i na pripadnost određenim zajednicama ili „esnafima“ na primer. One su kao neka „VIP ulaznica“ za komunikaciju „na nivou“ – naročito u novije vreme sa „ekspertima“ za oglašavanje, promociju i prodaju.

Izvor: Canva

Istina je da je, nekada, za poslovnu komunikaciju sa strancima, bilo dovoljno znati skraćenice poput ASAP (As Soon As Possible) – što brže možeš ili FYI (For you Information) – za tvoju informaciju. A onda se sa pojavom promocije na internetu mnogo toga promenilo. Jedna od prvih masovno korišćenih je skraćenica FAQ (Frequently Asked Questions) – najčešće postavljena pitanja. Nastala je sa idejom da ubrza komunikaciju sa korisnicima usluga ili kupcima, te na taj način, pružanjem brzih i relevantnih informacija, pospeši i prodaju. Danas je FAQ svuda i na svemu, u gotovo svim zemljama sveta. Ne znaju svi tačan prevod, ali znaju šta se nalazi u „odeljku“ označenim ovom skraćenicom.

Izvor: Canva

Ako posmatramo iz SOS perspektive, skraćenice imaju svoje jako uporište. No, zaista se postavlja pitanje da li su nam potrebne baš u tolikoj meri, pa još i na stranom jeziku. Odgovor, očekivano, nije jednostavan.

Psihološki faktori i socijalne potrebe

Relativno brzo prihvatanje skraćenica ima zapravo duboke korene u našim psihološkim faktorima i socijalnim potrebama. Činjenica je da njihovo poznavanje u mnogome može da omogući brzu, efikasnu i povezanu komunikaciju. Sa druge strane, upotrebom ili razumevanjem skraćenica, na neki način, se postaje i deo šireg jezičkog, kulturološkog i poslovnog miljea.

Hajde zato da razmotrimo nekoliko najvažnijih faktora koji mogu da objasne zašto tako lako prihvatamo upotrebu skraćenica, pogotovo ako su na stranom (čitaj: engleskom) jeziku.

Kognitivna efikasnost i udobnost

Skraćenice nam omogućavaju da komuniciramo kompleksne rečenice ili ideje u kratkom vremenskom periodu. Na taj način štedimo sopstvenu mentalnu energiju. Uz to, naš mozak voli efikasnost. Drugim rečima, skraćenice su za naš mozak brza vožnja auto-putem, umesto mic po mic probijanja kroz gradsku gužvu u špicu.

Izvor: Canva

Takođe, poznate stvari su zona komfora – udobno nam je. Kada naučimo određena značenja i naviknemo se na skraćenice, one postaju deo naše svakodnevnice. Osnovni razlog je što nas njihovo korišćenje čini sigurnima, a sigurnost je prijatna.

Fenomen društvenih normi, kultura i trendovi

Ako svi oko nas koriste određene skraćenice, mi imamo potrebu da isto to radimo. Razlog se nalazi u osećaju uključenosti u aktivnosti zajednice kojoj pripadamo ili mislimo da joj pripadamo.

Skraćenice, poput trendova, putem masovnih medija, interneta i društvenih mreža, brzo postaju poznate, još brže se šire i ulaze u svakodnevni govor. U svetu koji se neprestano menja, ljudi imaju potrebu da ostanu u toku sa aktuelnim dešavanjima i „kretanjima“.

Izvor: Canva

Zvuk, ritam, fokus i pažnja

Skraćenice često imaju zvučni ritam koji se lako pamti. Naš mozak voli te ponavljajuće obrasce. Zato su skraćenice „zarazne“, kao i refren letnjeg hita.

Skraćenice i akronime naš mozak tretira i kao nešto neobično. Zbog toga, taj isti naš mozak ih lako uočava i postaje zainteresovan. Samim tim ima pojačan fokus i pažnju, te se skraćenice u njega lako „primaju“, čak i ako ne razumemo prevod ili značenje.

Osećaj pripadnosti

Korišćenje specifičnih skraćenica može stvoriti osećaj pripadnosti određenoj grupi ili profesiji. Kada koristimo te i takve skraćenice, pojačava se i osećaj pripadnosti „nečemu većem“. To je povezano sa našim egom, a ego – kao što je poznato, voli da bude samozadovoljan, prepoznat i priznat.

Razlozi zbog kojih skraćenice treba izbegavati

Razmotrili smo zašto su skraćenice korisne i efikasne u komunikaciji. Međutim, postoje i razlozi zbog kojih nije preporučljivo koristiti ih – bar ne u tolikoj meri i pogotovo ne ako su na stranom jeziku. Hajde da razmotrimo najvažnije.

Nedostatak razumevanja i nesporazumi

Kada koristiš skraćenice na stranom jeziku, postoji veliki rizik da sagovornik neće razumeti njihovo značenje. To može dovesti do nesporazuma ili pogrešnog tumačenja. Osnovni razlog leži u tome što su skraćenice na stranom jeziku uglavnom teške za adekvatan prevod. Često postoje i sistemske razlike između dva jezika, dve zemlje, što prevod dodatno otežava. Sve to, logično, može da dovede do problema u komunikaciji, odnosima i poslovanju.

Izvor: Canva

Skraćenice često imaju drugačije značenje ili konotaciju u određenom kulturološkom kontekstu, koji nije nužno kompatibilan sa tvojim ili tvog sagovornika. To može dovesti do nesporazuma ili neadekvatnog prenošenja poruke. Uz to, skraćenice – pogotovo one na stranom jeziku – mogu izgubiti deo svog originalnog značenja i duha jezika u kojem su nastale. To dalje dovodi do gubitka onih suptilnih nivoa komunikacije i konteksta same poruke.

Ograničenja i zamke

Skraćenice često podrazumevaju prethodno znanje iz određene oblasti, kao i poznavanje specifične terminologije. Njihovo korišćenje može ograničiti komunikaciju samo na ciljnu grupu u kojoj su oni koji tu terminologiju razumeju. Dalje, u poslovnom okruženju, posebno prilikom komunikacije sa klijentima ili saradnicima iz inostranstva, korišćenje skraćenica može delovati neprofesionalno i neozbiljno. Međutim, najveća zamka korišćenja skraćenica zapravo je u pretpostavci da i sagovornik razume njihovo značenje. To je nerealno očekivanje, koje se često previdi. Jer, definitivno nisu svi upoznati sa značenjem svih skraćenica.

Izvor: Canva

Kvarenje jezika

Samo uvođenje zamenskih stranih reči dovodi do takozvanog kvarenja jezika. Skraćenice dodatno pojačavaju taj efekat, pre svega kroz loš uticaj na melodičnost i ritmičnost jezika. Takođe, vremenom, određene reči postaju arhaične, sve ređe se koriste i na kraju „umiru“. To nije prilagođavanje vremenu, kako se često navodi. Posledica je da jezik na ovaj način postaje sve siromašniji, a samim tim se krnji i identitet jednog naroda ili nacije.

Skraćenice u poslovnom svetu

Nekada su vizitkarte i ostali promo materijali uglavnom bili dvojezični. To znači da su se „domaće“ titule prevodile na engleski i druge strane jezike. Sa ekspanzijom interneta, štampani poslovni materijal je počeo da iščezava, a sa njim i naša nomenklatura. Tome je dosta doprinelo i naglo širenje inostranih korporacija, koje su sa sobom donosile i svoje poslovne titule. Radi lakšeg sporazumevanja, sve zainteresovane strane su počele da usvajaju zapadnu nomenklaturu, a samim tim i skraćenice. Bez obzira na to da li govorimo o titulama ili o stručnim terminima i bez obzira na to što postoje adekvatni prevodi u našem jeziku, danas su, još samo ponegde u upotrebi „lokalni“ nazivi.

Menadžer ili direktor, pitanje je sad

Management ili „menadžment“, u prevodu znači upravljanje. Samim tim, Manager, odnosno „menadžer“ je osoba koja nečim upravlja – kompanijom, sektorom, određenom poslovnom operacijom. Ove dve reči su se odavno prilično „odomaćile“ i gotovo potpuno istisnule iz upotrebe nekadašnje, poput: upravljanje, rukovođenje, rukovodilac, rukovalac, šef ili direktor. Zbog drugačijeg sistema poslovanja u odnosu na onaj iz kojeg preuzimamo skraćenice, često dolazi do nesporazuma. Upravo ono što se želelo izbeći se zapravo u praksi dešava. Pa tako na primer „entrepreneur“, odnosno preduzetnik, kod nas postaje CEO, što je zapravo (poveći) skok koji mora da podrazumeva i određene predradnje i akcije kojih u realnosti nema.

Izvor: Canva

Suštinski, sam naziv i nije toliko važan, koliko potreba da se ljudi „okite“ određenom titulom. To je još jedan od razloga zbog čega ih ima u tolikom broju i zašto se one stranog porekla tako lako „primaju“ u našoj sredini. Usitnjavanje radnih mesta, specijalizacije, nova zanimanja, kao i povećavanje obaveza i odgovornosti, takođe u velikoj meri doprinosi ovom procesu.

Skraćenice kao mač sa dve oštrice

Kao što vidiš, vrlo je diskutabilno da li su skraćenice (nasušna) potreba ili nužno zlo. Zapravo, isto je kao i u svemu: umerenost, tačnije odmerenost, je ključna stvar. Nema potrebe da se panično bacaš na učenje napamet. Pogotovo ne u vreme kada uz pomoć jednog klika možeš da dobiješ odgovor.

No, suština je u razumevanju procesa i značenja, a ne u nazivima. Jer, nemoguće je zapamtiti sve. Pri tom, skoro svakog dana vaskrsne neka nova. Zato se ne stidi ako ne znaš sve. Pametni pitaju – uvek. Sem što je prirodno, time se pokazuje i značajna doza pažnje, prisutnosti i zainteresovanosti. Takođe, tako se pokazuje i želja za učenjem. Jer, samo ko svakodnevno uči, ima želju i šansu da napreduje. A to su – saglasne smo sve – osobine vredne ponosa.

Bilo kako bilo, poznavanje i razumevanje skraćenica svakako nije prava mera sposobnosti. Zato i postoje ovakvi tekstovi, objašnjenja i liste. Na kraju krajeva, sa ili bez njih, najvažnija je autentičnost ličnosti i svest o istinskim vrednostima. Zato i ako se katkad „izgubiš u prevodu“, ne zaboravi da nemaš razloga za stid. Doživi to kao još jedan u nizu razloga za smeh na primer, ali i novi izazov za učenje i istraživanje.

Izvor: Canva

Svakako, sledi i lista koju smo za tebe pripremile. Gledaj na to kao na malu pomoć prijatelja, a vreme koje bi potrošila tražeći značenja, iskoristi za odmor, kreativnost, vežbanje – kako ti volja. Samo obećaj i sebi i nama da ćeš da se raduješ životu.

Lista najčešće korišćenih skraćenica sa značenjem i objašnjenjem

Istaknuti sektori u poslovanju

HR – Human Resources / Ljudski resursi: Sektor koji upravlja zapošljavanjem, obukom i odnosima sa zaposlenima.

IT – Information Technology / Informaciona tehnologija: Sektor koji se bavi računarima, mrežama i softverskim rešenjima.

PR – Public Relations / Odnosi sa javnošću: Sektor koji upravlja komunikacijom kompanije sa medijima i javnošću.

Hijerarhija unutar kompanije – skraćenice za titule

„Dešifrovanje“ hijerarhije unutar kompanije, titula i pripadajućih odgovornosti, su od velike važnosti za uspešnu komunikaciju i saradnju. Zato je u nastavku spisak najčešće korišćenih skraćenica u poslovnom svetu, njihovo značenje i objašnjenje.

CEO – Chief Executive Officer / Izvršni direktor

Ova titula označava, po rangu, najviše pozicioniranog rukovodioca kompanije, osobu koja je odgovorna za sve poslovne odluke.

CFO – Chief Financial Officer / Finansijski direktor: Upravlja finansijama kompanije i osigurava da se svi brojevi slažu.

COO – Chief Operating Officer / Direktor procesa: Bavi se svakodnevnim operativnim aspektima kompanije i osigurava da procesi funkcionišu neometano i glatko.

CTO – Chief Technology Officer / Direktor tehnologije i razvoja: Odgovoran je za tehnološku strategiju kompanije i inovacije.

CMO – Chief Marketing Officer / Direktor marketinga: Upravlja marketinškim strategijama, aktivnostima i promocijama.

VP – Vice President / Potpredsednik: Osoba koja je rangirana ispod predsednika kompanije, odgovorna za određene sektore ili funkcije koji su obično dodatno naznačeni jednom od spomenutih skraćenica.

SVP – Senior Vice President / Stariji potpredsednik: Viši nivo potpredsednika, često sa većim ovlašćenjima, ali i odgovornostima.

AVP – Assistant Vice President / Pomoćnik potpredsednika: Ova titula označava osobu koja podržava poslove potpredsednika u određenoj oblasti.

GM – General Manager / Generalni direktor: Ova titula se koristi za osobu koja upravlja celim sektorom ili divizijom kompanije. U manjim kompanijama (preduzećima), ovo je uobičajeni pandan CEO-u. Dakle, predstavlja, po rangu, najviše pozicioniranog rukovodioca kompanije, osobu koja je odgovorna za sve poslovne odluke.

MD – Managing Director / Upravni direktor: U nekim zemljama, MD je, poput GM, sličan CEO-u i označava najviše pozicioniranog lidera kompanije.

CIO – Chief Information Officer / Direktor informacija: Ova skraćenica označava osobu koja je odgovorna za tehnološke aspekte informacionih sistema u kompaniji.

CSO – Chief Security Officer / Direktor za bezbednost: osoba koja se bavi zaštitom informacija i bezbednošću kompanije.

Izvor: Canva

Najčešće korišćene skraćenice za ključne poslovne procese

Sledeća lista ti daje uvid u najčešće korišćene skraćenice ključnih aspekata poslovnih procesa. Veliki broj njih je iz oblasti marketinga, kao jedne od najvažnijih oblasti poslovanja današnjice. Razumevanje značenja će ti svakako pomoći da još efikasnije komuniciraš i deluješ u poslovnom okruženju.

Relacije i akcije

B2B – Business to Business / Poslovno prema poslovnom: Poslovne aktivnosti kompanije koje su usmerene ka drugim kompanijama.

B2C – Business to Consumer / Poslovno prema potrošaču: Poslovne aktivnosti kompanije koje su usmerene ka fizičkim licima – potrošačima ili korisnicima usluga.

LTV – Customer Lifetime Value / Vrednost klijenta tokom vremenske odrednice: Procenjena vrednost prihoda koji će klijent doneti tokom svog angažmana sa nekom kompanijom u odnosu na vremensku odrednicu (dužinu trajanja celog angažmana).

ERP – Enterprise Resource Planning / Planiranje resursa preduzeća: Sistem softverskih aplikacija koji integriše i upravlja različitim aspektima poslovanja, kao što su finansije, logistika, proizvodnja i ljudski resursi.

CRM – Customer Relationship Management / Upravljanje odnosima sa klijentima: Softverski alati i strategije za praćenje, komunikaciju i poboljšanje odnosa sa klijentima

BPM – Business Process Management / Upravljanje poslovnim procesima: Metodologije i alati za dizajniranje, izvođenje, praćenje i optimizaciju poslovnih procesa.

SLA – Service Level Agreement / Sporazum o nivou usluge: Formalni dokument koji definiše očekivanja i obaveze između pružaoca usluga i klijenta.

P&L – Profit and Loss / Profit i Gubitak: Finansijski izveštaj koji prikazuje prihode, troškove i profit ili gubitak tokom određenog vremenskog perioda.

M&A – Mergers and Acquisitions / Spajanja i akvizicije: Postupci kojima se kompanije spajaju ili jedna kompanija preuzima drugu.

CAGR – Compound Annual Growth Rate / Godišnja stopa rasta: Procenat rasta koji se primenjuje na investiciju ili prihod tokom više godina.

TQM – Total Quality Management / Upravljanje ukupnim kvalitetom: Strategija za kontinuirano poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga.

Izvor: Canva

Klik i profit

SWOT – Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats / Snage, Slabosti, Mogućnosti, Pretnje: Specifična analiza kojom se identifikuju interni i eksterni faktori koji utiču na poslovanje.

SEO – Search Engine Optimization / Optimizacija za pretraživače: „Čarobna formula“ koja pomaže web stranici da bude u vrhu liste na pretraživačima.

ROI – Return on Investment / Povraćaj ulaganja: Odnos između profita ostvarenog od investicije i iznosa uloženih sredstava.

KPI – Key Performance Indicator / Ključni pokazatelji performansi: Merljivi pokazatelji koji ocenjuju uspeh poslovnih aktivnosti i ciljeva. Najviše se koriste za (pr)ocenu uspeha marketinških kampanja.

CTR – Click-Through Rate / Stopa klikova: Ova aktivnost otkriva (u procentima) koliko često ljudi „klikću“ na neki oglas ili link u odnosu na broj prikazivanja.

CTA – Call to Action / Poziv na akciju: Reč ili rečenica koja navodi ljude na neku akciju: klik na link, kupovinu, prijavu i slično.

PPC – Pay-Per-Click / Plaćanje po kliku: Plaćanje nakon što neko klikne na određeni oglas. Ova aktivnost se pomno prati, jer je novac dobro uložen samo ako se napravi određen broj konverzija.

UGC – User Generated Content / Sadržaj koji korisnici generišu: Zapravo je to sadržaj kreiran od strane korisnika na mrežama, poput recenzija, komentara, slika i slično.

Izvor: Canva

Beše ovo poduži tekst, ali zapravo sa kratkom porukom. I veoma važnom. Zato je vredi ponoviti još jednom: ne opterećuj se ako ne znaš sve. Ne stidi se. Jer niko na svetu ne zna sve. Niti može, niti treba da zna – sve. Pitaj, obavesti se, istražuj. Širi znanja, jer tako širiš i svoje vidike. Ali ne uz muku, nego uz radost. I ljubav. Tako se istinski kreira i stvara, a ti si upravo za to rođena – da slaviš sebe i život.